Очување ћирилице, борба за идентитет

Језици и писмо су у основи националног идентитета. Срби су народ ћириличке културе. На ћирилици хиљаду година стварају споменике, који чине ризницу светске културне баштине - Мирослављево јеванђеље, Душанов законик, повеље и хрисовуље, житија светитеља и владара. Није ли ово довољно да очување ћирилице буде национално питање и озбиљан разлог да се установи језичка политика и стриктно одреди службена и јавна употреба језика и писма?

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо - члан 10. Устава Србије. Упркос томе, ми шопингујемо у мега моловима, чекајуће да "sale", или "saldi" достигну одговарајући проценат.

У том реду за обичним животом изгубисмо куповину, продавнице, снижење и распродаје. Тако полако нестаје наш језик, нестаје наше писмо.

Судећи према анкети, направљеној међу ученицима Пете београдске гимназије, већина ђака радије пише латиницом, јер су тако - навикли.

Ћирилица се током векова прилагођавала, како би пратила језик и тако припада најфункционалнијим писмима Европе.

"Готово идеално одвара српском фонолошком систему, за један глас један знак. То су разлози који обезбеђују функционланост овом писму. Оно је сасвим употребљиво у новим модерним техникам, а и један од крупних разлога је таш што ми на ћирилици већ хиљаду година стварамо своју културу", каже професор Срето Танасић, директор Института за српски језик САНУ.

Мини тест је показао да ученици без грешке користе ћирилицу, иако се њоме ређе служе. На то могу да утичу и професори.

Професор српског језика и књижевности Растко Јевтовић каже да се писмени задаци увек пишу само ћирилицом.

"Такође ја препоручујем и у домаћим задацима, али ту дозвољавам и коришћење латинице. По мојим сазнањима, у слободно време ђаци ове школе, као и свих других у нашој земљи, много више се служе латиницом. То је дух времена", сматра Јевтовић.

Удружење "Култура ћирилица" нема дилему. Бави се лепотом и применом писма. Није грешка ако их назовемо и путујућа изложба ћирилице.

"Ми окупљамо радове најбољих наших калиграфа, уметника лепоте писма, радове наших најбољих типографа, односно пројектаната типографских азбука, и то штампамо. Правимо од тога експонате и приказујемо где год је то могуће", каже Иван Стратимировић, председник удружења "Култура ћирилице".

Остаје чињеница да су у најпрометније београдском булевару чак на 87 од 100 локала називи написани - латиницом.