Човек који је пуцао на немачку подморницу

Иако је војевао у шест ратова, против Турске, Бугарске, Аустроугарске и Немачке, генерал Илија Гојковић, командант Моравске дивизије, имао је најважнију битку у Средоземном мору, недалеко од Сицилије.

После повлачења преко Албаније и доласка на Крф, Гојковић је тешко оболео и пребачен је на лечење у Француску, објашњава потпуковник Слободан Ђукић, историчар и професор на Војној академији, у емисији „Дозволите...".

У Француској, генерал Гојковић се опоравио. Укрцавши се на савезнички брод, са још рањеника који су били на опоравку, запловио је пут Солуна, како би се вратио на фронт.

Фебруара 1917. године у близини Сицилије брод је потопила немачка подморница и послала чамце за спасавање.

„Генерал Гојковић је био међу преживелима, али је одбио позив команданта немачке подморнице да се преда. Извадио је пиштољ и отворио ватру на подморницу. Немци су неколико тренутака збуњено посматрали овај чин, а затим узвратили паљбом и усмртили генерала, који је и сахрањен у водама Средоземног мора", објашњава професор Слободан Ђукић, који је истраживао лик и дело генерала Илије Гојковића.

Строг и храбар војсковођа

Ђукић указује и на то да, иако га понекад остави на маргини, историја генерала Илију Гојковића памти као строгог, утицајног и пре свега храброг војсковођу.

„У војску је ступио добровољно, као шеснаестогодишњак са завршена два разреда реалне гимназије и поступно је напредовао. Године 1876. унапређен је у чин потпоручника. У српско-турском рату 1877-1878. командовао је батаљоном", објашава Ђукић.

Гојковић је напредовао поступно, од редова до генерала. Прописи српске војске у то време дозвољавали су добијање официрског чина без завршених војних школа.

Једини српски генерал у балканским ратовима и Великом рату који није завршио војне школе био је генерал Илија Гојковић. У чин генерала унапредио га је краљ Милан Обреновић, што Гојковићу једно време није ишло на руку.

„Краљ Александар, оженивши се Драгом Машин, распушта све команданте војске краља Милана, па тако и Илију Гојковића, али се после Мајског преврата његово војно напредовање наставља", додаје професор Ђукић, који је иначе истраживао лик и дело српског генерала.

Министар војни

Генерал Гојковић је у влади Николе Пашића 1910. године постао министар војни, а у освит балканских ратова командант Моравске дивизије првог позива.

У Кумановској бици генерал Илија Гојковић командује десним крилом српске војске, а у бици код Битоља са Моравском дивизијом другог позива заузима Облаковски вис, приморавши турски гарнизон на повлачење.

Моравска дивизија првог позива истиче се и у Брегалничкој бици, у Другом балканском рату.

Гојковић је са својом Моравском дивизијом наставио војевање у Великом рату, а његови војници у Церској бици заузимају врх Иверка, па аустроугарске снаге бивају приморане на повлачење. На Дрини је непријатељ задржаван и није му дозвољавано да лако продре на српску територију.

Током Колубарске битке, Моравска дивизија је на тим положајима имала 4.000 погинулих, рањених и несталих, што је трећина укупног састава дивизије.

И приватни живот генерала Гојковића привлачи пажњу. Имао је петорицу синова и четири кћери, а познато је да његов најстарији син Војислав, као припадник организације „Црна рука", бива осуђен у Солунском процесу.

Данас се генерала Гојковића сећамо приликом обележавања годишњице формирања славног Гвозденог пука, који се налазио у саставу Моравске дивизије првог позива, којом је наш генерал командовао.

Такмичење у даљинском јахању на Љубичевским коњичким играма носи његово име, а улица генерала Илије Гојковића постоји у Нишу, Параћину и Пожаревцу.

Пише Јелена Сeвић