Укинута свака пета пресуда

Прошле године је Кривично одељење Апелационог суд у Београду укинуло сваку пету првостепену пресуду и те предмете вратило на поновно суђење, речено је агенцији Бета у том суду.

Председник Апелационог суда у Београду Душко Миленковић рекао је да је највећи број одлука укинут због битне повреде одредаба Законика о кривичном поступку.

Током 2013. године Кривично одељење је решило укупно 14.135 предмета, од којих је око 2.800, односно 20 одсто враћено на поновно суђење.

Статистика показује и да је око 65 одсто првостепених одлука потврђено, око 12 одсто одлука преиначено, а око три одсто предмета је решено на други начин, на пример, одбацивањем жалбе.

Миленковић је навео да му је "нејасно због чега настају негативни коментари код укидања првостепених пресуда", јер, како је навео, "жалбени суд ни на који начин не прејудицира коначну одлуку".

Неке од пресуда Апелационог суда у Београду које су недавно изазвале незадовољство јавности биле су оне о ослобађање припадника "гњиланске групе" због, како је образложено, недостатка доказа, као и ослобађајућа пресуда против власника пропале пирамидалне штедионице "Југоскандик" Јездимира Васиљевића због апсолутне застарелости.

"Имајући у виду да је обавеза другостепеног суда да увек укине првостепену пресуду ако постоји апсолутна битна повреда поступка или када је чињенично стање у првостпеном поступку погрешно или непотпуно утврђено, налазим за потребним да скренем пажњу јавности да би одржавање такве првостепене одлуке на снази значило да је жалбени суд поступио супротно закону", рекао је Миленковић.

Директор Комитета правника за људска права (Јуком) Милан Антонијевић оценио је да је податак да је сваки пети предмет враћен на поновно суђење аларм који се мора озбиљно схватити.

"Треба озбиљно преиспитати одговорност самог Апелационог суда - да ли је оправдано што се толики број предмета враћа на поновно суђење, или је проблем у квалитету првостепених пресуда. То је питање и одговорности оних који контролошу правоусуђе, дакле Високи савет судства мора имати свој став", рекао је Антонијевић.

Он је упозорио да таква ситуација може да паралише систем правосуђа.

"У неким озбиљним државама ово би био озбиљан аларм. Ако скоро трећину пресуда вратите, ви цео систем оптерећујете - не постоји могућност да у кратком периоду окончате поступак и то грађане кошта и живаца и средстава", рекао је Антонијевић.

Како је навео, за озбиљнију анализу неопходно је усавршити систем праћења предмета који ће омогућити да се уђе у конректне случајеве.

Статистика Апелационог суда показује и висок процент решених предмета за прошлу годину.

У 2013. годину Кривично одељење је "ушло" са 2.026 нерешених предмета, а у току године примило је још 13.796 нових предмета, тако да је у раду имало укупно 15.822 предмета.

"С обзиром на то да је решено 14.135 предмета, Кривично одељење у 2013. години бележи смањење укупног броја предмета у раду за 90 одсто, што је до сада најбољи резултат рада Кривичног одељења од оснивања суда", речено је у Апелационом суду.

Прошле године тај суд је у 237 предмета отворио претрес и то су били случајеви у којима је једном већ укинута првостепена пресуда, па је другостепени суд морао да реши предмет.

Апелациони суд у Београду покрива територију на којој живи око 2,3 милиона становника и њему ради 82 судија, укључујући и председника суда.