"Домаћа памет" против амброзије

Крајем године у Србији требало би да почне да се гради фабрика за производњу уређаја за уништавање амброзије.

Они који су алергични на амброзију, могли би већ од овог лета лакше да дишу, ако се примени проналазак Милоша Станковића, уређај који уништава коров у корену помоћу одређене фреквенције и струје, без пестицида.

Станковић каже да тај уређај развија пет година, у последње време сам га је усавршио и да је атестиран на подручју Београда, у Словенији и Шведској.

"Ове сезоне се планира већа примена тог уређаја на површини града Београда где су подршку дали Секретаријат за заштиту животне средине и Градско зеленило, а ако све буде успешно прошло, крајем године би требало да се гради фабрика и да се тај уређај производи", каже Станковић.

Уређај је тестиран у међународним институтима, међу којима су и "Шведски универзитет" и "Институт за пољопривреду", а Милош га је представио на трибини нордијске алијансе, која промовише примену технологија које не угрожавају животну средину. Нордијска пословна алијанса организује трибине посвећене одрживом развоју, како би показала важност еколошког пословања у Србији.

"Лош утицај постоји од стране наше компаније у виду потрошње електричне енергије, горива и електромагнетног зрачења као и одлагања различитих врста отпада. Оно што ми радимо у циљу заштите животне средине и смањења лошег утицаја је рециклажа свог отпада који сакупљамо", каже Кристина Митровић из "Теленора".

Ирена Добош из "Икее" каже да до 2020. године та компанија жели да буде енергетски независна, да производи више енергије него што је користила у својим делатностима.

"Ми промовишемо да људи живе на (енергетски) одржив начин у својим домовима, помажемо им да штеде енергију, воду, не бацају храну", наводи Добош.

Србија троши два и по пута више енергије по јединици производа него земље Европске Уније.

"За нас је веома важно да схватимо колико је битно да имамо енергетски ефикасну производњу, производе који су рађени од рециклираних материјала, производе који штеде природне ресурсе", каже Синиша Митровић из Одбора ПКС-а за животну средину.

Искуства скандинавских земаља могу се применити и у Србији, како би се искористио потенцијал рециклажне индустрије као нове гране привреде, а смеће као ресурс могло би да обезбеди Србији годишњи приход од преко 100 милиона евра.