Зајечар, град у центру магије и рокенрола

Ако је римски император изабрао град на истоку Србије да тамо себи сагради палату, то место мора бити по нечему посебно. Цареви су увек извољевали само најбоље, а то је за Максимијана Галерија био данашњи Зајечар.

С краја III и почетком IV века ту је живео Диоклецијанов зет, цар Максимијан Галерије. Додолска песма чувеног зајечарског хора, који постоји већ 36 година, призвала је кишу на Феликс Ромулијану. Импретаор је своју палату назвао по мајци Ромулијани.

Тешко је замислити како је град некада изгледао, али приче кажу да је то био моћан град који се распоростирао на 6,5 хектара. Ту је било око 20 утврђених кула. Унутра се налазила раскошна палата, чији остаци се и данас назиру. Била су и два велика паганска храма и три хришћанске цркве.

Успешна фирма са 100 милиона дуга 

Од царске палате данас су остале зидине, а од царског живота у Зајечару скоро ништа. Незапосленост је велика, а они који имају посао не зарађују ни републички просек. Нето зарада је 39.421 динар.

"Када дођете у град у којем има 7.500 хиљада незапослених, одмах знате да постоји проблем. Када уђете у град и прођете градским саобраћајницама видите да нико није бринуо о граду", каже председник Скупштине Града Саша Мирковић.

Да нема пиваре и фабрике за производњу каблова, лако бисмо рекли да привреда не постоји. Већина Зајечараца ради у јавном сектору и то представља све већи проблем, рекао је Мирковић.

"Овде је свака фирма која има 100 милиона дуга успешна. Фирме су дужне од 300 милиона па навише. То су јавна предузећа. Све се базирало на томе да се тај јавни сектор што више оптерети. Нико није размишљао о привредницима да им помогне, да запосли људе", каже Мирковић.

Обећања нове власти 

Нова власт сада има шансу да све то промени. Поред уобичајених обећања, да ће до краја мандата преполовити број незапослених, да ће смањити стопу криминала, челници Зајечара имају и жељу да се овде отвори барем једно одељење државног факултета.

"У Зајечару нема државног факултета и то ће ми бити још један задатак, да доведем једно одељење државног факултета у Зајечар. Јер мислим да су Зајечарци то заслужили. Много има незапослених, који нису могли да студирају, родитељи нису могли да им плате приватни факултет, или да студирају у Нишу или Београду. Остали су у Зајчару са средњом школом и велики је проблем да тим средњошколцима нађемо посао", објаснио је Мирковић.

На бироу нема пуно људи са факултетом, њих ћемо да упослимо, рекао је Мирковић и додао да за средњошколце мора да се нађе решење, "да их у наредном периоду едукујемо и образујемо, како би били квалификована радна снага".

Златни период зајечарске пиваре 

И док је у Зајечару све затворено или се припрема да оде под кључ, пивара живи свој златни период. Било их је неколико до сада, али ниједан тако успешан као у 2013. години.

"Пивара Зјечар је увек добро пословала, али је било већих скокова и падова. Златно време је такође било у време после 2000. Почев од 2001. и 2002. године, пре приватизације исто су биле сјајне за Зајечарску пивару", рекао је Дејан Ватовић, директор Пиваре Зајечар.

У Зајечарској пивари је запослено 98 радника, имају плату две до три хиљаде већу од републичког просека.

Дневно се произведе 600 хиљада флаша пива. Али тржиште тражи више, па постоји и производња у Новом Саду, као испомоћ зајечарској пивари. Међутим, потрошачи кажу да се разликује пиво које се производи у Зајечару од оног из Новог Сада.

Домаће Зајечарско је право и оно је одличног квалитета, док за оно из Новог Сада, иако има исту етикету, кажу, није исто. Расправа међу потрошачима је дошла до тога да су за Зајечарско пиво које се пуни у Новом Саду рекли да је на неки начин превара.

"Ја не бих рекао да је то превара. Да кренемо од ове пиваре смо поносни овде у Зајечару што смо успели изградимо бренд и квалитет, овде у Зајечару. Нарочито када причамо о Зајечарском пиву. Када причамо о пиву које се пуни у Новом Саду, прво опредељење, је да колико год је то могуће да се пиво производи у Зајечару, и то за сада радимо. Наше пиво је оно у стакленој флаши од 0,5", објаснио је Ватовић.

Друго што нас чини поносним, каже Ватовић, то је пивара у Новом Саду у којој је могуће направити пиво по жељи.

"Тако да смо користили те могућности да тамо направимо оно што овде нисмо могли да произведемо, то је лименка, то је пет амбалажа", каже Ватовић.

Најпознатије пиво које има етикету на ћирилици, а пуни се у Зајечару, воду за кување добија без прераде, директно из бунара, док се за оно које се пуни у Новом Саду, уз помоћ најсавременије технологије, вода прерађује да буде као ова из Зајечара.

Оригинално зајечарско пиво је оно у стакленој флаши од пола литра, популарни "зидар" и оно у стакленој боци од 0,33. У Зајечару и околини само та пива нуде, када се крене ка северу, на столу је зајечарац из Новог Сада.

Ко је све рођен у граду на истоку

У Зајечару је рођено много познатих личности и они су у највећем броју били политичари. Из Зајечара су, осим Николе Пашића, једног од напознатијих политичара савременог доба, и Светозар Марковић, први српски социјалиста, бивши премијер Србије Мирко Цветковић.

Из овог места су и Адам Богосављевић, један од оснивача народњачког радикализма у Србији, Ђорђе Генчић, министар унутрашњих дела у време Александра Обреновића, али Зајечар је можда најпознатији по чувеном Хајдук Вељку, и глумцу Зорану Радмиловићу. Један од знаменитих личности, а који није политичар је доктор Петар Пауновић. Он нам је помогао да схватимо културу народа око Тимока.

Доктор Петар Пауновић, или, како га још зову мештани Зајечара, Васа Пелагић своје место међу знаменитим личностима овог града заслужио је јер се као лекар бавио превенцијом болести. У Зајечару је познат као одличан винар и као новинар. Често се у својим емисијама и текстовима бавио влашком магијом, па нас је упознао и са најпознатијом надрилекарком из Гамзиграда, Росом Думитровић.

Зајечарска магија 

Мало је оних који у овом крају не верују у моћи магије, али није то специфично само за Тимочку крајину, видарица из Гамзиграда каже да јој долазе људи из целе Србије. Она гледа за живе, изговара три бајалице, каже тако јој је дато. Може да разговара са мртвима и скида црну магију.

Баба Роса каже да најчешће решава љубавне проблеме, али помагала је и студентима да положе испит, па и да се добије парница.

Потребна јој је само слика, оног који долази чека упаљена свећа и чаша воде на столу. Седа поред баба Росе и она тада говори шта види о људима са слике.

Баба Роса тврди да се не бави црном магијом, већ ако треба само скидањем те магије. После бајалице, она исприча шта је видела и тада у једну флашу ставља, земљу, слику, или неке друге ствари. Онда одлази до Тимока, баца флашу и изговара бајалицу.

Важно је да нико не згази на то што је у флаши, јер то доноси несрећу, зато се баца у воду, да је она што даље однесе. Доктор Петар Пауновић наш домаћин, не верује у снагу магије, али је поштује, зато што други верују.

Седамдесетих година прошлог века претила је велика опасност од воде, а доктор Пауновић, тада директор Дома здравља у Неготину, допринео је својим залагањем да се изгради 35 сеоских водовода.

Године 1972. учествовао је у сузбијању епидемије Вариоле на Косову и Метохији и за тај подухват награђен је орденом заслуге за народ - сребрном звездом.

Према последњем попису из 2011. године у Зајечару живи 43.800 становника, али када се том броју додају и они који живе у иностранству, онда има 63 хиљаде Зајечараца. А колико од њих зна да направи једно традиционално јело, рецимо орашњачу, питали смо Љиљану Удовичић из Удржења жена Грљан.

"Па да вам кажем у граду не верујем да би жене знале да направе, али старије жене које живе на селу као ја зоне знају. Иако се салата једноставно и брзо припрема, потребни су ораси,мало лука, печена љута паприка и мало зејтина, али ово традиционлно јело са ових простора мало њих зна да направи, а салата је изузетно здрава је и добра је за ове хладне дане", каже Љиљана и додаје, да ту салату због својих састојака зову још и секси салата.

Спорт у Зајечару

У одличној кондицији биле су прошле сезоне и рукометашице Зајечара, играле су у суперлиги, а онда је клуб банкротирао. Градске власти нису могле да плате толике дугове.

"На крају сезоне појавио се неки дуг од 60, 70 хиљада евра. И град са новом влашћу није успео да обезбеди толика средства, да исплати играчима играчицама и мушкој и женској екипи", каже тренер ЖРК Младост 1949 Слободан Дојчиновић.

Сада крећу од нуле, петнаестогодишњакиње играју у другој лиги и под другим именом, сада се клуб зове Младост 1949.

"Новаца није било за те абнормалне уговоре од 500, 600 па до 6000 хиљада евра. Град то није могао, нарочито сада када град нема некау јаку привреду, град то није могао да плати. Играчице су отишле углавном у Јагодину, део је отишао на Ису, три-четири играчице са стране отишле су у Словенију", рекао је Дојчиновић.

Култура у Зајечару

Ко није био у Зајечару када су дани Зорана Радмиловића, или на гитаријади, није могао да остети прави дух овог града.

Рок ен рол је 47 година у овом граду. Зајечарска гитаријада је једна од ретких музичких манифестација која траје толико дуго без паузе.

"Могу заиста са поносом да кажем да је 47 издање, то је прошлогодишње окупило око 100 хиљада гледалаца, што је апсолутни рекорд ове манифестације. И ја бих као савременик ових догађаја рекао да је заправо са 46 и 47 почео прави златни период ове манифестације", каже в.д. директора Гитаријаде Перислав Дуцић.

Планови за 48 гитаријаду су велики, али пре тога треба испунити обећано са претходне гитаријаде. Бенд "Хути Ота Тре" је гласовима публике победио на последњој гитаријади, али од награде још ни трага ни доброг гласа.

"Наша награда је требало да буде 100 хиљада динара, али због неких око реконструкције овде у општини, ми још увек чекамо то. Боже здравља можда добијемо, ја се надам. То би нам помогло да завршимо албум који смо почели да снимамо, један спот смо направили у својој режији. Сада нам је и један члан бенда отишао на студије, па ако добијемо новац помоћи ћемо и њему да заврши студије", каже Бранислав Николић.

Није 100 хиљада динара довољно за све то, али би бенду сигурно добро дошао тај новац. Чини се да Зајечару једино посао и новац недостају па да у некада царском граду поново почне царски да се живи.