Сабља, најдуже у строју Гарде

Гарда Војске Србије има специфичне униформе и оружје, а једна од сабљи се од времена пре Другог светског рата користи за војне почасти. Гардисти своје оружје не користе за ратовање или војне вежбе већ за давање војних почасти приликом дочека страних државника и других високих званичника.

Капетан Мирко Митрић из Гардијског батаљона је у емисији „Дозволите..." објаснио да је сабља стари статусни и симбол официрске части.

"У нашој војсци сабља се користи од 1895. године, као део наоружања официра, на основу указа краља Александра Обреновића. У европским армијама користила се до краја Првог светског рата, а код нас до краја 50-их година када су расформиране коњичке јединице", објаснио је Митрић.

Капетан Митрић је иначе активни официр који је као командант почасне јединице "дочекао" највише страних државника и других званичника, и то више од 70, од маја 2007. године, од када му је то задатак.

Иако у Гардијском батаљону има сабљи новијег датума, једна од сабљи потиче још из времена Гарде Војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

"Сабља је немачког произвођача 'Солинген'. На њој су се мењале ознаке државе, али су сечиво и рукохват остали исти. Она је симбол традиције гардијске јединице", објашњава Митрић.

Визуелна специфичност Гарде су и светло плаве униформе, које се користе још од јула 1954. године, када су гардисти у њима дочекали етиопијског цара Хајле Селасија.

Најупечатљивији део униформе је свакако акселбендер ( немачки: ремена трака), које гардисти носе преко униформе на левом делу груди и рамену. Војници носе црвене, а официри и подофицири жуте акселбендере.

Акселбендер је иначе детаљ преузет са униформи западноевропских војски и изворно је део опреме ађутанта ( помоћника) команданта јединице.

Егзерцир, више од 100 повезаних радњи

Пажњу шире јавности гардисти су привукли извођењем егзерцира, односно специфичних стројевих радњи са пушком.

Ова вештина настала је у 19. веку у Војсци Краљевине Пруске и служила је као вежба војницима за рад са пушком на првој ватреној линији, што је било од велике важности, јер су пушке биле много теже од данашњих и пуниле су се веома споро.

Егзерцир је изводила Војска Краљевине Југославије до 1938. године, а вођа егзерцира био је Станислав Бинички, чувени композитор и капелник.

Војска Србије, односно Гарда, почела је поново да изводи егзерцир 2010. године и то у Пожаревцу где је и основана далеке 1830. године.

Старији водник прве класе Иван Чађеновић објашњава да се током извођења егзерцира обави више од 100 радњи које морају добро да се увежбају и захтевају добру физичку и психичку припремљеност.

Посебну тежину читавој радњи даје полуаутоматска пушка М-59/66, познатија као „паповка".
Пушка је тешка 4,1 килограм и са исправљеним бајонетом дугачка је 132 центиметра. Не користи се за борбена дејства, из ње је извађена ударна игла, али је зато бајонет веома оштар и хромиран.

Метални делови пушке су брунирани, а дрво излакирано, јер се пушка не користи као оружје, већ као реквизит за војне почасти.

Топови који не гађају циљ

Гарда Гарда Војске Србије изводи и почасну артиљеријску паљбу из совјетских топова ЗИС М-42.

До 1995. године почасну паљбу су изводиле артиљеријска јединице, када је овај задатак преузела тадашња Гардијска бригада Војске Југославије.

Топови који се користе за почасну паљбу били су у наоружању војске до почетка деведесетих година, а током 1995. оруђа у најбољем стању издвојена су за извођење почасне паљбе за шта се и данас користе.

Капетан Владан Ћировић из Гарде објашњава да је топ ЗИС М-42 био један од најпознатијих у нашој војсци, посебно јер се добро показао у борбама на Сремском фронту.

Посада на топовима не носи свечане већ маскирне униформе и плаву беретку која је такође специфична за припаднике Гардијског батаљона.

Иако раде на топу, војници не пролазе посебну обуку за гађање, већ увежбавају стројеве радње за испаљивање плотуна, односно маневарских граната које у себи садрже само барут, а не и зрно.

Наоружањем Гардијског батаљона рукују војници који од надлежне лекарске комисије добију оцену војника прве категорије, што значи да спадају у физички и психички најспособније војнике.

Гарду Војске Србије осим Гардијског батаљона који даје војне почасти чине и команда, репрезентативни и објекти посебне намене, логистички батаљон и 25. батаљон војне полиције који обезбеђује одређени личности када се налазе у објектима од посебног значаја за Вoјску Србије и Министарство одбране.