Велики рат планиран пре атентата у Сарајеву

Планови за почетак Првог светског рата постојали су 13 месеци пре сарајевског атентата и 14 месеци пре аустроугарске објаве рата Србији, произлази из до сада прећуткиваног писма које је у Андрићграду представио директор Архива Србије Мирослав Перишић.

То писмо је гувернер БиХ Оскар Поћорек упутио тадашњем министру Аустроугарске монархије Билинском, 28. маја 1913. године, а препис је данас представљен у одељењу за историју Каменграда.

Перишић је рекао да је то писмо вишеструко значајно за све оне који се баве проучавањем Првог светског рата, јер открива не само намере ратних кругова Беча да га поведу, већ и ставове владајући кругова према Србима, Хрватима и муслиманима и њихове међусобне односе, а посебно на политику Беча према Србима у Босни и Србији, као и према поборницима идеје уједињења Јужних Словена.

"Поћореково писмо је документ који спада у примарне историјске изворе, јер је настало оног момента када се догађај десио и оно је један од најзначајнијих историјских извора за изучавање питања кривице и одговорности за почетак Првог светског рата", рекао је Перишић.

"Писмо се завршава једним делом да се не сме дозволити да дође до приближавања Загреба и Београда, односно да Загреб трба да представља противтежу Београду", навео је Перишић.

Навео је да разлози за прећуткивање овог документа није тешко открити, јер се његов садржај није уклапао у жељену, односно конструисану ненаучну слику предисторије и историје почетка Првог светског рата.

Овај изузетно важан документ до сада није био доступан историчарима нити је коришћен у научним радовима, иако је први пут објављен 1928. године у листу Вечерња пошта у Сарајеву и био чуван у тзв. црном кабинету, где се скрива најповерљивија пошта, истакао је Перишић.

Препис овог драгоценог историјског документа за расветљавање повода и узрока почетка Првог светског рата чува се данас у Ахриву Србије, док се за оригиналом још трага.

Члан Одбора Андрићевог института за обележавање годишњице Првог светског рата Мирослав Јовановић је рекао да сарајевски атентат није био пресудан, него је био само повод за избијање великог светског крвопролића у коме је страдало девет милиона војника и пет милиона цивила.

Кривица за рат - на Русију и Србију

"Аустрогуарска је повод за почетак Првог светског рата ставила на терет Србије и Русије, што су касније подржали бројни познати историчари као што су Крис Кларк и Шон Мекејн", навео је Јовановић.

Прослављени редитељ и идејни творац Каменграда Емир Кустурица рекао је да поновно објављивање овог писма у "Историјским свескама" Андрићевог института треба да поправи историјску и медијску слику о почетку рата.

"Бројни су антитирански атентати који су обележили историју, а у новије време они се дешавају и пред телевијским камерама. Сарајевски атентат је историјски злоупотребљен и искоришћен за прогон српског народа и за почетак Великог рата", рекао је Кустурица.

Он каже је да је Гаврило Принцип убио окупатора Франца Фердинанда, "расисту и антисемиту, на кућном прагу, у земљи Гаврила Принципа, а не у Бечу или неком Фердинандовом летњиковцу у Аустроугарској монархији".

"Када је Гаврило Принцип убио аустријског престолонаследника у окупираном Сарајеву, његов стриц Фрањо Јосип је, према наводима мемоарске литературе, рекао:"Испуњена је божја правда". Његова реакција није била само израз нетрпељивости стрица према братићу, него и стање ствари у једном од најмоћнијих царстава у историји људског рода", сматра Кустурица, пишу бањалучки медији, а преноси Танјуг .

Нагласио је да је објављивање овог документа почетак настојања Андрићевог института да јавности стави на увид документе који скрећу пажњу јавности са колосека пропаганде, али и организованог заборава "у коме данас учествују и они који су славили победу Првог светског рата".

"У сваком случају биће корисно да се прочита шта је Поћорек рекао Билинском годину дана пре него што је Аустрија објавила рат Србији и тако увукла Европу и свет у пламен у коме је изгорело, према Олегу Ајрапетову, девет и по милиона војника и пет милиона цивила", навео је познати редитељ.

Кустурица је потврдио да ће поводом годишњице Првог светског рата снимити документарни филм, а Андрићев институт ће организовати и бројне манифестације, промоције докумената и књига, као и представљање истине о том рату на међународним форумима.