Жучна расправа на седници Одбора за културу

Предлог измена и допуна Закона о култури повучен је јер није "приоритет приоритета", рекао је министар културе и информисања Иван Тасовац, и нагласио да питање апанаже за чланове Националног савета за културу није "најургентније и најважније питање српске културе".

Тасовац је своје ставове изнео на седници Одбора за културу и информисање Скупштине Србије која је трајала више од два сата и на којој се расправљало о једној тачки дневног реда - улози и положају Националног савета за културу.

Министар је рекао да се поменути закон мења у једном члану који се односи на апанажу (месечну накнаду) коју би требало да добију чланови Савета .

"Да је Савет на своје 23 одржане седнице за ове две и по године, колико ради, са једнаким еланом, као по питању апанажа, приступио питањима од јавног интереса у култури, ми бисмо данас имали бар предлог стратегије у области културе, коју нажалост, немамо", указао је Тасовац.

На његову оцену, бурно су реаговали чланови и председник Савета, који су такође присуствовали седници, али и одборници.

Председница скупштинског Одбора Весна Марјановић прва је истакла да се чланови савета никада нису жалили због примања, да је Савет у протеклом периоду добро радио, а да нема обезбеђена основна средства за рад, као што је простор за састанке.

Одборница Горица Мојовић (ДС) указала је да су чланови Савета најеминентније личности из света културе и да су таквим односом министарства сви они проглашени "користољупцима", док је одборница Нада Колунџија (ДС) истакла да је Савет формирао парламент и да је један од његових улога да критикује Владу.

"Савет је независно тело и ви не можете позивати на одговрност чланове Савета, али они могу Вас", поручила је Колунџија министру.

У одбрану Савета стали су и чланови одбора из редова ДСС-а, а једино је Срђан Драгојевић (СПС) навео да рад у Савету треба да буде част и да би његови чланови требало добровољно да се одрекну накнаде.

Председник Савета Душко Паунковић рекао је да чланови Савета сами себи финансирају пут на седнице, да су добили за две и по године за 10 месеци накнаду од 27.000 динара, а да се никада нису жалили на то.

Чланица Савета, позната композиторка и члан САНУ Исидора Жебељан, рекла је да је питање арбитраже небитно, и да је суштински проблем што Министарство културе никада није одговорило ни на један њен елаборат, предлог или извештај, али не само њен, већ и њених колега.

"На пример ја сам написала елаборат о стању у српској музичкој баштини, у коме се констатује скадалозна ситуација, али и конкретни предлози као што је формирање Центра за српску културу, ни од овог министарства нисам добила одговор", рекла је Исидора Жебељан.

Нагласила је да није добила ни одговоре о прослави 100 година од смрти Стевана Стојановића Мокрањца, али и замерке и препоруке на прославу Миланског едикта.

Захтев за комуникацијом дописом

На крају седнице, министар је рекао да је он апеловао на председника Савета да са њим комуницира институционално, односно путем дописа.

"Да ме је послушао, не би ово било предмет штампе и не би имали овај циркус", рекао је Тасовац.

Након одговора председника Душка Паунковића, који је навео да је рад Савета јаван и да они зато шаљу саопштења за јавност, а не и дописе, Тасовац је иронично закључио да "очигледно да када неко проговори из Савета, министар и Министарство треба да заћуте".

Даљу расправу прекинула је председница Одбора, која је констатовала да остаје нерешено питање простора за састанке Савета и да ће се тиме "позабавити" парламент.

Она је закључила да је расправа била добра и конструктивна, јер су се чули различити ставови, али је апеловала на Савет и Министарство да се у наредним данима састану и отворено разговарају.

На седници Одобра се чуо и предлог да посланици инсистирају да се донесе јединствен Закон о раду свих Националних савета, како не би било разлика међу њима, јер како се чуло на седници, чланство у појединим Саветима може да обезбеди месечна примања од 70.000 до 170.000 динара.