Збогом, Тијанићу!

Породица, пријатељи и колеге опростили су се данас од генералног директора РТС-а Александра Тијанића, једног од најбољих српских и југословенских новинара.

Уз звуке песме Арсена Дедића "О, младости", породица, пријатељи, колеге и бројни поштоваоци опростили су се данас, на Новом гробљу у Београду, од новинара Александра Тијанића. 

На опроштају су говорили његова кћерка Зара, новинар Славољуб Слава Ђукић и Тијанићев кум Васа Јеремић. Опело је држао епископ јегарски Порфирије.

"Наш тата нам је пружио све. Љубав, сигурност, нежност, снагу. Чинио је немогуће могућим. Поносни смо што смо његови и што је он наш. Тата, рекао си нам, није љубав ако није заувек. Волимо те", рекла је Тијанићева ћерка Зара.

Новинар Славољуб Ђукић рекао је да је Тијанић остао упечатљив део новије историје нашег новинарства. На свој начин, како је рекао, био је гигант у новинарској професији, својим духом, вером, понашањем, божјом даровитошћу.

"Имао је бритко перо али и добру душу, и у потпуности је давао себе у послу", рекао је Ђукић.

Ђукић је навео да је Тијанић био јединствен и по томе што је био не само добар новинар, него и одличан уредник, што, како је рекао, није чест случај. "То што је био добар уредник говори о томе да су сви волели да раде с њим", рекао је Ћукић.

"Тијанић је оригиналношћу и бунтовном природом успевао да остане свој, увек на ногама. Трошио се безмерно, изнад свих разумних препорука. Толико се трошио да му се и срце истопило, а цена је слом на прагу свога дома", рекао је Ђукић.

Према његовим речима, Тијанић је остављао утисак "робустног, одбојног човека коме је све равно до Косова, а заправо је имао милосрдно срце које је имало разумевања за људске невоље".

Ђукић је рекао и да је Тијанић приредио своја мемоарска сећања "Ја и нико мој", књигу која ће сигруно бити дочекана са изузетним интересовањем и никога неће оставити равнодушним, баш оно што је он желео.

"Драги Саша, радио си и живео усправно у временима која усправнима нису била наклоњена. Висок растом, богат духом, највиши интелигенцијом", рекао је Тијанићев кум Васа Јеремић.

Епископ јегарски Порфирије говорио је о многим сусретима са Тијанићем у којима су, кад год су били сами, одвајали понеки тренутак за разговоре о вечним питањима, о смрти и животу.

Тијанић је у једном од својих последњих интервјуа рекао - "чекају ме Дечани", истакао је епископ и додао да су Дечани за њега место где је он духовно прогледао, то је место где се он духовно родио, где се крстио.

Тијанић је био истински трагалац за суштином, за истином, а то значи за богом. "Нека Господ да да Дечани као симбол царства небеског буду простор у који је примљена његова душа", рекао је епископ јегарски Порфирије.

Сахрани су присуствовали премијер Србије Ивица Дачић, бивши премијер Војислав Коштуница, министри Расим Љајић и Бранко Ружић, лидер Демократске странке Драган Ђилас, председник Српског покрета обнове Вук Драшковић са супругом Даницом и велики број познатих личности.

Пријатељи и поштоваоци Александра Тијанића, као и колеге са РТС-а и другх медија, више од сат времена су чекали у колони да би изразили саучешће породици и одали последњу почаст Тијанићу. 

Урна ће, накнадно, бити положена у Алеји заслужних грађана. 

Тијанић је био колумниста, писац, министар, саветник, генерални директор. Волео је да се представља само као новинар. Луцидан, оштар, директан, циничан, храбар, духовит. За многе је Александар Тијанић најаутентичнији и најпрепознатљивији новинарски језик од Беча до Атине.

Рођен је у Ђаковици 1949. године. Живео је у Подујеву и Приштини. Студирао је журналистику на Факултету политичких наука у Београду, одакле је позван у недељник НИН, где започиње професионалну каријеру. Текстови из тог периода данас су уџбеници за све оне који се баве новинарством. Суверено је владао готово свим областима од спољне и унутрашње политике, културе, до спорта.

Писао је за најзначајније листове на простору бивше СФРЈ. Деведесетих је био и министар за информисање, али на ту функцију даје оставку.

После петооктобарских промена био је саветник председника Југославије Војислава Коштунице за медије и информисање.

Александар Тијанић био је почетком 90-их један од водитеља емисије "Умијеће живљења", која се још памти.

Био је директор три телевизије - Политике, на којој је радио од 1993, БК телевизије, коју је основао, и РТС-а, којем је вратио углед и поверење гледалаца.

Од 2004. под његовом палицом, Радио-телевизија Србије је најуспешнија телевизија. Борбу за опстанак Јавног медијског сервиса сматрао је борбом за нормалну и пристојну Србију.

Александар Тијанић се последњи пут у јавности појавио пре неколико дана, на расправи о медијским законима. Први текст објавио је 1976. године, а последњи рукопис завршио је недавно.

Књига "Ја и нико мој", требало би да буде објављена крајем године.

"Рачунам да ће књигу читати моји противници. Тираж је, дакле, обезбеђен. Ту је и стотинак јавних личности са тајним склоностима о којима сам писао током три деценије. Без обзира на наслов, нисам главна личност књиге, већ мали новинар растрзан жељом да преживи и мањком храбрости да буде кукавица", причао је Тијанић.

Иза себе је оставио супругу, сина, ћерку и двоје унука.

Број коментара 25

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво