Ко контролоше храну коју једемо?

Центар за изврсност хране ове јесени ће бити отворен на Хемијском факултету у Београду. Нове лабораторије, опремљене најсавременијом технологијом, омогућиће грађанима да провере квалитет хране, а произвођачима да добију потврду о исправности, али и аутентичности производа.

За плитак џеп грађанина Србије, трпеза је највећи трошак. Просечна породица месечно за храну издвоји нешто мање од половине плате.

Србија је, према подацима Завода за статистику, лидер у региону по поскупљењу хране,  а пораст цена не значи и пораст квалитета.

Какав је квалитет онога што једемо и пијемо - најбољи и најпоузданији одговор даће нови Центар за изврсност хране.

До танчина ће се утврдити да ли је, на пример, мед чист или му је додат шећерни сируп, да ли је соку од ароније додата шљива и вишња.

У новим лабораторијама "личну карту" добиће традиционални српски производи.

Катарина Смиљанић са Хемијског факултета у Београду истиче да ће сертификат Министарства у вези са акредитацијом Центра изврсности, значити много за произвођаче хране, зато што ће имати поуздан извор одакле ће добити валидне податке о квалитету и јединствености српске хране.

То ће омогућити и процес брендирања који је усклађен са регулативом ЕУ, каже Смиљанић.

До сада су намирнице пролазиле контролу у неколико акредитованих лабораторија у Србији. Ипак, поред усклађености са правилима Европске Уније, постоје и разлике у поузданости.

Наиме, детаљни резултати добијени контролом на Хемијском факултету гарантоваће квалитет производа и до 95 одсто.

Професорка Хемијског факултета Душанка Милојковић Опсеница истиче да таква испитивања не може да уради било која лабораторија, јер она захтевају софистицирану опрему и високо обучено особље којима располаже Центар за храну на Хемијском факултету.

На провери неће бити само српски производи. На овом месту, биће тестирани и они из иностранства. Пројекат је, иначе, финансирала ЕУ са милион и триста хиљада евра.

Декан Хемијског факултета Бранимир Јованчићевић каже да ће Центар укључити скоро 30 младих истраживача студената Хемијског факултета који су завршили основне, мастер и докторске студије и прошли обуку у најбољим европским институцијама.

Закон о заштити потрошача јасно указује да, уколико производ у свом саставу садржи боје, адитиве, ароме или друге додатке, у декларацији се то мора назначити. Ово се често не поштује.

Тако је, на пример, мед најчешће фалсификована намирница. Примера ради, у новом Центру, заинтересовани купци моћи ће да провере, за око четрдесет евра по узорку, да ли је мед производ пчеле или људске лукавости.