Признавање диплома на испиту

Када се после студија врате у Србију и пожеле да се запосле, млади се срећу са готово несавладивом администрацијом. Траже се, рецимо документа која у многим земљама не постоје. А највећи проблем и даље је нострификација диплома.

Александра Мирић је у Немачкој завршила политичке науке, што је по болоњском закону ниво мастера, а затим и мастер студије у Атини. У Србију је дошла на позив немачке компаније, а касније је радила и за америчку фирму. Те фирме нису тражиле нострификацију диплома. Ипак, прошла је процедуру њиховог вредновања.

"Када сам 2008. нострификовала диплому у Србији, признат ми је само бечелор, јер је то био прелазак на болоњски документ. Тренутно тражим поново посао и размишљам да ли да се упуштам поново у авантуру нострификовања дипломе", каже Александра. 

Многи сматрају да је нострификација дуплирање неких ствари и да би требало имати више поверења у оно што долази из света.

"Ако се поносимо тиме што смо на Шангајској листи, хајде да је усвојимо као критеријум за признавање диплома без нострификације, бар за тих 500 плус универзитета који се налазе на тој листи", каже професор Јован Филиповић са Факултета организационих наука.

Осим на спорост, у НАЛЕД-у указују и на високе трошкове признавања диплома који се крећу од 200 до 1.000 евра. У суседној Хрватској тај трошак је неупоредиво мањи, око 55 евра.

"Признавања диплома је свакако потребно уједначити, створити један правни оквир, ускладити правни оквир са тим процедурама прописати да сви једнако поступају и такође смањити трошкове", каже Иван Радак из НАЛЕД-а.

У Министарству просвете не оспоравају да проблема има, али нису нерешиви.

Радивоје Митровић, државни секретар каже да је покренута иницијатива да се постојећи закон о универзитету промени, односно да се закон о високом образовању промени у смислу да се практично направи један центер при Министрарству просвете, науке и технолошког развоја који би се бавио проблемом признавања квалификација у циљу запошљавања на начин како то ради већина земаља Европе.

Пракса показује да је признавање диплома највећи проблем, али не и једини. Уколике желе да се запосле или покрену сопствени бизнис, тек их чекају шалтери.

"Следе уобичајене бирократске процедуре као што је вађење радне књижице, следи вађење здрвствене књижице, што која због нетачног уноса података, може да буду прилично компликовано", каже Радак.

У НАЛЕДУ тврде да све податке можемо да сместимо у чип на личној крарти који је недовољно искоришћен и таско бисмо имали само једну пластику да завршавамо послове.