Мање корупције, више мита?!

Прошлогодишње истраживање које је "Транспаренси интернешенел" у сарадњи са агенцијом "Галуп интернешенел" спровео од 7. до 14. септембра 2012. на националном узорку од више од 1.000 испитаника показује се ниво корупције у Србији смањује, али да је, истовремено, број грађана који су давали мито у порасту.

Према том истраживању, чак 55 одсто грађана сматра да се ниво корупције у последње две године смањио, док се проценат грађана који су давали мито у последњих годину дана повећао, у односу на период истраживања, и износи 26 одсто, а у порасту је и перцепција корумпираности појединих институција.

"Најчешћи разлог мита, према одговорима грађана, је да би се 'убрзала ствар', док је у 28 одсто случајева реч о поклонима захвалности", рекла је извршна директорка "Транспарентности Србија" Бојана Меденица.

Према резултатима истраживања, више од половине грађана сматра да су најкорумпиранији сектори друштва политичке странке, правосуђе, јавни службеници и здравство.

За њима следе парламент, полиција, медији и сектор образовања, док су по мишљењу грађана најмање корумпирана верска тела и војска.

Како је рекла Меденица, спремност да пријаве корупцију изразило је 58 одсто испитаника. Од грађана који су рекли да не би пријавили корупцију, 61 одсто као разлог је навело уверење да се тиме ништа не би променило, што је оценила "поразним".

Према речима програмског директора "Транспарентности" Србија Немање Ненадића, главни задатак у борби против корупције је да се грађани увере да ће свака пријава бити испитана неселективно.

"По неким проценама сваке године имамо минимум 600.000 случајева корупције, од чега је пријављено мање од један одсто. Треба повећати број пријављених случајева корупције", рекао је Ненадић.

Он је додао да оптимизам по питању сузбијања корупције у Србији стоји на "крхким ногама", због тога што истраживање показује пораст броја подмићивања.

"Парадокс јавног мнења"

На конференцији за новинаре речено је да истраживање спроведено од 7. до 14. септембра 2012. на националном узорку од више од 1.000 испитаника показује "наизглед необичне налазе и трендове".

Према речима председника "Транспарентности Србија" Владимира Гоатија, резултати истраживања показују "парадокс јавног мнења".

"Грађани немају увек потпуно сагласне или остварљиве идеје, или заговарају противречне ставове", рекао је Гоати.

Како је речено, тај парадокс се може објаснити једино тиме да је утисак грађана о општем нивоу корупције заснован на чињеници да је у доба испитивања започето неколико важних истрага и да представља више одраз наде у промену стања него одраз стварне ситуације.

"У Србији постоји оптимизам по питању борбе против корупције по чему је наша земља у врху у поређењу са земљама региона", рекла је Меденица.

Према њеним речима, проценат грађана Србије који сматрају да се Влада ефикасно бори против корупције износи 23 одсто, по чему је наша земља изнад просека западног Балкана, који износи 18 одсто.

Средња оцена рада Владе у борби против корупције за нијансу је боља и износи 2,42 на скали од један до пет, у односу на 2,24 колико је износила 2010. године.

Истраживање Глобални барометар корупције спроводи "Транспаренси интернешенел" у сарадњи са агенцијом "Галуп интернешенел".