Хрватска у ЕУ, нада за даље проширење?

Како ће суседна Хрватска, која за нешто више од месец дана постаје 28. члан Европске уније, утицати на политички и економски живот у региону - тема је дводневне међународне конференције, коју Факултет политичких наука у Београду организује у сарадњи са Центром за примењене европске студије.

Да ли први јул, датум уласка Хрватске у породицу држава Европске уније треба да се тумачи као сигнал наде за даља проширења и како на Србију и регион утиче ширење европских граница? У процесу проширења охрабрује споразум Београда и Приштине, закључују учесници конференције.

"Хрватска је успешно прошла кроз дуг, болан и тежак процес, и данас је на улазним вратима ЕУ. Мислим да је то врло јасна лекција за остале земље западног Балкана. То је могуће упркос текућим околностима. Тешко, али ипак могуће", каже Кристоф Бендер из Иницијативе за европску стабилност.

Професор др Јован Теокаревић са ФПН-а каже да је потребно, у тренутку, док не добијемо супротне доказе, да први јули схватимо као дан када се проширење ЕУ као важна политика ове организације наставља, а не прекида, иако ће до првог наредног уласка било кога са западног Балкана проћи најмање седам или осам година.

Сенада Шело-Шабић из Института за развој и међународне односе у Загребу каже да је Хрватска имала око 400 мерила која је морала испунити.

"Процена је да ће за Србију бити 30 посто више тога. Хрватска има пуно нерешених отворених питања поготово са БиХ и Србијом. Немамо никакву назнаку да би Хрватска могла користити или да жели користити та билатерална питања да би закочила рецимо процес напретка Србије према ЕУ", каже Шабићева.

Ипак, "са сваком новом чланицом Уније, преговори с њом постају комликованији", а "Хрватска ће убудуће имати већу преговарачку моћ када је реч о нерешеним питањима са Србијом", наводе аналитичари.

Србија ће, међутим, тврде стручњаци, окруженија европским границама постати стабилнија, а очекује је додуше краткорочан, повећан извоз у земље ЦЕФТ-е, на рачун хрватског извоза.