Прослава Васкрса у Србији

Православни верници славе Васкрсење Исуса Христа, хришћански празник над празницима који је основа новозаветне проповеди и вере у спасење. Васкршње литургије служене су и широм региона. 

Патријарх српски Иринеј служио је у Храму Светог Саве на Врачару васкршњу литургију која је почела у поноћ, црквеним звонима, литијом и првом молитвом пред затвореним вратима Храма, чиме је почело обележавање Васкрса.

"Нека радост васкршњих празника испуни домове, нек унесе трајну радост у њих, а пре свега у ваша срца, јер ако је у срцима, биће и у вашим домовима, тамо где радимо и живимо, на сваком месту", рекао је патријарх. 

Литургији у Храму Светог Саве, поред великог броја верника, присуствовали су премијер Ивица Дачић, саветник председника Оливер Антић, државни секретар у МУП-у Владимир Божовић, директор Канцеларије за вере Миле Радојевић, принцеза Јелисавета Карађорђевић, као и представници верских заједница.

Прослава Васкрса настављена је јутарњим службама на којима се уз молитву и читање јеванђеља објављује највећа радост хришћанског света. 

Васкрс се прославља у свим храмовима Српске православне цркве у земљи и региону, као и православним црквама широм света.

За Васкрс се прва молитва служи пред затвореним вратима храмова, која се отварају тачно у поноћ, када се први пут после Великог петка и Велике суботе, у знак радости васкрсења, оглашавају прва звона.

Уз празничну литургију, у свим храмовима Српске православне цркве чита се посланица патријарха Иринеја.

Пут спасења људском роду

Суштину и начело хришћанске вере објаснио је свети апостол Павле чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају царске двери на олтару, чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио анђео благовесник Гаврило.

"А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег", записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила, који седи на "гробном камену" и показује прстом на празан гроб.

Према одлукама Никејског сабора (325. године), које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролеће равнодневице, али обавезно после јеврејске Пасхе.

Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци, који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

Симбол обнављања природе и живота

Васкрс је покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу, са одступањем од 35 дана - од 4. априла до 8. маја.

Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.

Јаје је симбол обнављања природе и живота, васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.

Прво обојено јаје, чуваркућа, оставља се на страну до идућег Васкрса.

На православним васкршњим иконама и фрескама слика се благовесник Гаврило на гробном камену, а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленијума.

Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

У СПЦ православни верници размењују поздраве - Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!