Србија четврта по потрошњи алкохола

Годишње у Србији сваки грађанин у просеку попије око 11 литара алкохола, што нашу земљу сврстава на високо четврто место у Европи, док је светски просек око шест литара.

"Процењује се да на глобалном нивоу између 10 и 15 одсто пунолетног становништва чине алкохоличари, као и да је мушкараца три пута више од жена", саопштила је Заједница клубова лечених алкохоличара.

На лечење долази максимално између 10 и 20 одсто од свих алкохоличара.

У лечењу алкохолизма веома важну улогу, поред терапије лековима, има психотерапијски и социотерапијски третман у клубовима лечених алкохоличара, констатовано је на Пленуму Заједнице клубова лечених алкохоличара (ЗКЛАС), који је под називом "Ја и моје тело" одржан у Српском лекарском друштву.

Како је речено на Пленуму, алкохолизам је трећи по реду узрок смртности на свету, одмах после кардиоваскуларних и малигних обољења, права "неинфективна епидемија" 21-ог века.

"Као такав наноси озбиљну штету не само здрављу оболелих, већ и друштву у целини - кроз трошкове лечења, изгубљене радне дане, давање новца. У просеку, српско домаћинство троши шест одсто свог буџета на алкохол," рекао је Војин Поповић, нови председник Заједнице, психијатар адиктолог са Одељења за алкохолизам из Специјалне болнице за психијатријске болести "Горња Топоница".

Поповић је додао да се "на глобалном нивоу, али и у Србији, све више примењује савремени приступ терапији, хемијске супстанце као то су дисулфирам, налтрексон или акампросат који смањује жељу за алкохолом и у комбинацији са психотерапијском подршком повећава се успешност терапије пацијената".

Због велике штете коју алкохолизам проузрокује по читаво друштво, изузетно је важно спровести одговарајуће лечење алкохоличара и омогуити им добру рехабилитацију и ресоцијализацију, здравствени опоравак и повратак у породичну, али и радну средину.

После једномесечног болничког лечења, следи фаза продуженог лечења, односно рехабилитациона фаза, која траје бар годину дана након болничког лечења. Ова друга фаза лечења је нарочито значајна, јер представља рехабилитациони период који се спроводи у Клубу лечених алкохоличара.

Ове године обележава се пола века од отварања првог клуба лечених алкохоличара у Србији 1963. године, док је први клуб у свету отворен у Енглеској 1938. године. У Србији тренутно функционише 31 клуб лечених алкохоличара, а процењује се да би требало да их има много више, пошто је светски оптимум један клуб на 10.000 становника, наведено је у саопштењу.