Срешћемо се у будућности

Реформа и модернизовање српског друштва и отварање Србије према свету и Европској унији главни су циљеви политичког деловања Зорана Ђинђића, истакли су у специјалној емисији РТС-а "Срешћемо се у будућности" Ђинђићеви пријатељи и сарадници.

Овде можете погледати/преузети емисију "Срешћемо се у будућности"

Ђинђићев професор и први председник Демократске странке Драгољуб Мићуновић каже да кад год се сети Зорана Ђинђића, увек помисли на практичну страну његове личности, да је практичније "узгајати поврће него цвеће".

"Умео је да одвоји важно од неважног. Оно што је био део његовог живота - то су информације, њихово процесуирње и доношење одлука", каже министарка у влади Зорана Ђинђића Гордана Матковић. Оцењује да је као премијер био чак толерантнији него као опозиционар.

Председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић Ђинђића памти као радозналог и дискретног, али истовремено и као веома енергичног човека.

"Сећам се понедељка након избора у септембру, 2000. године, како су стизали резултати, пред нама је расла колосална шанса, и Зоран тад ујутро каже - 'кад ми можемо да почнемо да радимо?' То је слика које се често сећам", каже Јовановић.

Новинар и Ђинђићев пријатељ из младости Душан Величковић каже да су предрасуде о Ђинђићу и данас веома раширене и да пропаганда о њему датира из 70-их година прошлог века.

"Једна од тих предрасуда је и да је био немачки шпијун. Ја сам често био са људима који спадају у фини свет, али који кад се прича о Зорану кажу 'то нису чиста посла, не знаш шта је радио у Немачкој'", каже Величковић, оцењујући да то не може да се промени.

Мићуновић сматра да те предрасуде "нису узеле маха код озбиљног света", јер је "ДБ протурао приче о сваком", па тако и о Ђинђићу, посебно кад је постао председник Извршног одбора Демократске странке.

"Постојале су друге прердрасуде, чак и да је био српски националиста, што није тачно. Он је само као председник владе бранио интересе државе Србије", рекао је Мићуновић.

Лидер ЛДП каже да нико није оспоравао његове идеје. "Нису могли то да оспоре, зато су настојали да оспоре и криминализују његову личност", каже Јовановић.

Модернизација - основни циљ

Основни Ђинђићев циљ била је модернизација Србије, све друго су била средства да се то постигне, каже Гордана Матковић.

"Сећам се да је 90-их говорио - ко не уме да говори, ко мора да чита с папира, не може да буде политичар нити посланик, нека вежба пред огледалом", каже Матковић.

Јовановић сматра да је Ђинђићева судбина, у ствари, судбина свих великих људи.

"Тријумф идеје Ђинђића ће бити кад читава Србија пређе на ту страну на којој су и његове идеје, под условом да оне почну да живе", каже председник ЛДП-а.

Оцењује да се данас многи позивају на Ђинђића, али и да је чињеница да су чланови актуелне владе одали пошту убијеном премијеру "питање елементарне пристојности".

"Не можете да будете за Европску унију, а да не одате почаст премијеру који је био за ЕУ, то говори и о промени тих странака", сматра Матковић.

Величковић каже да данас сви, па и чланови актуелне владе, имају потребу да одају признање Зорану Ђинђићу, као да верују да ће "тако прећи на њих неке његове особине".

Мићуновић подсећа да је Ђинђић хтео да реши питање Косова, али да није наишао на разумевање код Сједињених Америчких Држава, али ни код Европе. Верује да су разлози за то "неразумевање" били у међународним политичким приликама, делом и у догађањима у Ираку.

Јовановић каже да је разумевање изостало и у Србији. Наглашава, међутим, да Ђинђић није тек после 2000. године почео да се бави Косовом, него много раније.

"Ја сам с њим одлазио на Косово и 90-их и после. Он није фиксирао само једно решење, тражио је да се разговара, јер опције су биле - Косово у Србији, подела или независност, која је неприхватљива - значи потребни су разговори", каже Јовановић.

Матковићева каже да је чак била формирана и делегација за преговоре с Приштином и заказан састанак.

"Постојале су прецизиране теме, наше су се односиле на М4 обрасце, затим таблице, струју", каже Матковићева, која је била у саставу те делегације.

Како се догодио 12. март?

Чедомир Јовановић сматра да је страх да Србија добија функционалну владу била један од окидача догађаја 12. марта.

До тада, Србија је функционисала као недовршена држава, сматра Јовановић, који каже да су политичари скоро свакодневно добијали претње, али да је то било минско поље у које су ушли 5. октобра.

"Зоран није био наиван, нико није потценио опасност, али смо били беспомоћни", каже Јовановић.

Нисмо имали половином 2000. године специјално тужилаштво и специјални суд, и зато је делимично убијен. Да је требало је да се питања безбедности у држави реше тих дана, указује Гордана Матковић.

"Промењено је рукводстрво БИА, Зоран Живковић је требало да постане савезни министар, можда је неко требало да сагледа те околности, али постојао је план", каже Матковић.

Величковић сматра да премијер Ђинђић није био заштићен на прави начин.

"Њега је убила држава и то одметнути део државе", каже Величковић, који сматра да је Ђинђић можда требало да се склони негде у иностранство на недељу дана, док се не реформишу службе.

Мићуновић сматра да то није било могуће, јер као премијер није могао да се склони негде изван државе.

Десет година касније, Ђинђићеве ставове потврђује сам живот, сагласни су гости РТС-а, који су, када је реч о будућности Србије, ипак оптимисти јер, како кажу, дугују то Ђинђићу.