Штета и за имиџ српских производа

Мало ко се усуђује тачно у бројкама рећи колику штету ће претрпети српска пољопривреда због проблема са афлатоксином.

Гостујући у Дневнику РТС-а, уредница магазина Бизнис Радојка Николић каже да су последице велике и да је неопходна, после свега што се догодило, седница Скупштине да би се, како каже, коначно разјасниле ствари и ставила тачка на нешто.

"Погођени смо из два сегмента, једно је извоз кукуруза који је од извоза сировине и пољопривредних берзанских артикала први на нашој извозној листи и до сада се одлично котирао, а други је ово са млеком што се догодило", каже Николићева.

Колике ће бити материјалне штете то ће знати свака компанија појединачно када се то буде сабрало и сигурно ће, сматра Николећева, бити велике.

"С друге стране много су веће штете направљене око лошег имиџа наших производа и наравно по здравље становништва колико је то опасно. Лично мислим да није реч о превеликој опасности по здравље с обзиром на то како су то токсиколози објаснили да је потребна велика концентрација афлатоксина у одређеном временском периоду када би штета била тако велика по здравље, али очигледно да је од овога направљен случај који ће имати последице у дугом периоду", рекла је уредница магазина Бизнис. 

Постоје незваничне најаве да би млекаре могле да престану да откупљују млеко од фармера уколико се ниво афлатоксина врати на 0,05 микрограма по килограму.

Николићева не верује да ће се то догодити јер ако је неко већ инвестирао, уложио и кренуо у неку производњу сигурно ће се радити на неутрализацији тог млека, најпре кроз исхрану коју добијају животиње. 

Финансијски аспект постоји јер поједини фармери кажу да уколико три дана престане да се откупљује млеко кредите више неће моћи да враћају, а већ сада свака пета компанија у пољопривреди не може да враћа кредите.

"Ми иначе имамо проблем са сточарском производњом која је већ годинама у паду и коју је тешко подизати, захтева велика средства која не могу баш тако брзо да се исплате и многи људи који су ушли у те кредите опрезно су улазили и у подизање фарми и ово би их много погодило јер не могу том брзином да се преоријентишу на другу врсту производње", каже Николићева.

Јуче је одржана конференција у Народној банци Србије, окупили су се банкари, али није било конкретних решења.   

Николићева каже да је проблем велики и у Европи. Пре месец и по дана била је "Јуромани" конференција која се односи на централно-источну Европу. Највећи проблем је у Казахстану где је 35 одсто ненаплативих кредита, у Украјини 33 одсто, у Србији 20, у Румунији 18,9, док земље које су успешне имају мининално, на пример Турска има 3,2 одсто.

Само продужење рока отплате не даје резултате зато што су банке обавезне да резервишу велика средства код НБС и онда имате имобилизацију по два основа, објашњава Николићева.

"Једно је што не можете да наплатите кредит који сте дали, а друго што за то још резервишете средства код НБС и банкари сматрају да су, поред осталог, и због тога кредити скупи јер морају те своје услуге некако да наплате кроз кредите које дају а онда не могу ни да дају нове", каже Николићева.

До договора није дошло јер је потребна нова сума новца да се ти кредити издвоје. Банке траже да се формира посебна агенција или фонд на који ће прећи сви ти кредити, али и у том фонду уколико учествује држава, мора да се издвоји део новца.

"Држава није спремна да то издваја, поготово што је то новац пореских обвезника, а с друге стране НБС је од 31. децембра прошле године дозволила банкама да могу да продају та потраживања другим фирмама и сматра да је тиме релаксирала њихов проблем, па нека се сада сами изворе са тим", рекла је Николићева.