Годишњица едикта, прилика за зближавање

Обележавање 1.700 година Миланског едикта велики је датум и догађај у животу не само цркве, већ читавог света и требало би да буде повод за "обртање нове странице" која ће нас довести до зближавања, поручио је патријарх српски Иринеј.

Патријарх Иринеј је, у интервјуу за Радио-телевизију Републике Српске, рекао да ће обележавање 1.700 година Миланског едикта бити прилика да се на централној свечаности у Нишу, први пут после дуго времена сретну представници свих хришћанских цркава.

"То је догађај који би требало да баци светло на прошла времена и да буде повод једног новог односа међу хришћанским црквама. А знамо да је било ратова у прошлости и, нажалост, у садашњости, што ми Срби добро знамо и добро осећамо", рекао је патријарх Иринеј.

Сабор СПЦ је стога донео одлуку да на тај догађај буду позвани поглавари свих православних цркава, а да делегације других хришћанских цркава буду представљене на највишем нивоу.

"То је прилика да се у светској историји обрне нови лист, не деоба, свађа и раздора, него договора, разговора и зближавања, ако не у потпуности оно бар да не будемо непријатељи једни другима", поручио је патријарх указавши да је било још неких царева који су покушавали да учине слично, али да је у свету једино заживео Милански едикт цара Константина.

Патријарх је указао да не треба заборавити да је све до Миланског едикта цара Константина хришћанство било прогањано широм света готово три века, а да је његово доношење значило слободу речи, Јеванђеља, оснивање цркава и слободно исповедање вере.

Такође, Милански едикт подразумева и враћање имовине црквама, рекао је патријарх.

Према његовим речима, Црква је вековима пролазила кроз тешка времена и у сваком од њих била прогоњена, али харизма тог страдања управо је то што је Црква после сваког од њих постојала још јача него пре.

"Тако је било у старом времену, а тако је то и у новом времену", поручио је патријарх.

Он је указао да страдања Цркву нису уништила и додао да је није ни могуће уништити, јер се управо тада "појављивала баш права вера". Тако је то било у Русији и код нас, навео је он.

Патријарх је подсетио да је Српска православна црква била против укидања Министарства вера и да је предлагала спајање министарстава дијаспоре и вере, јер је то, према његовим речима, начин да се очува не само вера у народу, већ обичаји, писмо и начин да се сачува духовно и национално јединство у земљи и дијаспори.

"Црква има велику моћ и зато се она свакога дана моли да завлада мир у свету. То је оно што и Бог жели и што је сваком човеку и сваком народу нешто што је веома потребно", поручио је патријарх.