Времеплов (31. децембар 2012)

Француски сликар и вајар Анри Матис рођен је 31. децембра 1869. године. Напустио је правну каријеру и са 22 године дошао у Париз да би учио сликарство у атељеу Густава Мороа у чијој се радионици окупила готово већина тадашњих младих сликара који су после чинили покрет фовизма. Уз Матиса, били су ту Дерен, Вламенк, Брак, Дифи и многи други. Тај нараштај следио је пре свега инстинкт, а најважнија Матисова слика из тог периода је композиција „Плес". Већ у том делу долазе до израза битна својства Матисова опуса, плошни третман, затворене обојене површине без тонских прелаза, те изразит смисао за покрет и кривуљу што се постепено преображава у арабеску. Светски углед Матис стиче у Немачкој и Америци, а нарочито у Русији. У каснијим делима све се више усредсређује на мртве природе, аранжирано цвеће и воће. Мајстора су повремено привлачили радови у пластици, литографији и керамици.

Историчар и публициста Василије-Васа Казимировић преминуо је у Београд 31. децембра 1997. године. Казимировић је завршио гимназију и студије историјских наука у Београду. Радио је у Радио Београду као уредник програма на немачком језику, а затим као директор Издавачког центра "Београд прес" и покретач и главни уредник листова и едиција: "Трибина", "Нова књига" и "Данас". Шездесетих година живео је у Аустрији, Немачкој и Швајцарској, где се бавио истраживањем и прикупљањем грађе из новије српске и југословенске историје. Био је неуморан радник, велики истраживач. Његово дуготрајно и темељно проучавање Бечког архива бацило је ново светло на неке кључне личности и догађаје новије српске историје: Николу Пашића, Обреновиће,  краља Петра I и Александра Карађорђевића, као и на српску официрску елиту. У последњих десет година свога живота објавио је четири велика дела: "НДХ у светлу немачких докумената и дневника генерала Глејза фон Хорстенауа", "Никола Пашић и његово доба 1845 - 1926", за које му је додељена НИН-ова награда за публицистику, "Србија и Југославија од 1914. до 1945. године" у четири тома, издавачки подухват 1995. године и монографију "Црна рука".

1828. - Рођен Стеван Владислав Каћански, књижевник (Србобран, 31. 12. 1828 - Београд, 16. 05. 1890)

1877. - Умро Густав Курбе, француски сликар (Орнан, 10. 06. 1819 - Ла Тур де Пеилс, 31. 12. 1877)

1884. - Рођена Елизабет Арден (Флоренс Грејем Најтингејл), амерички козметички магнат (Вудбриџ, 31. 12. 1884 - Њујорк, 18. 10. 1966)

1904. - Рођен Натан Милштајн, руски виолиниста (Одеса, 31. 12. 1904 - Њујорк, 21. 12. 1992)

1905. - Рођен Џула Стајн, амерички композитор (Лондон, 31. 12. 1905 - Њујорк, 20. 09. 1994)

1908. - Рођен Бора Глишић, књижевник (Крагујевац, 31. 12. 1908 - Београд, 11. 12. 1988)

1908. - Рођен Симон Визентал, аустријски архитекта, ловац на нацисте (Букач, 31. 12. 1908 - Беч, 20. 09. 2005)

1908. - Умрла Аугуста Вела Нигринова, позоришна глумица (Љубљана, 14. 11. 1862 - Београд, 31. 12. 1908)

1919. - Рођена Људмила Фрајт, композитор, прва жена композитор с дипломом Музичке академије у Београду, шеф музичког одсека "Авала филма", заменик главног музичког уредника Радио Београда (Београд, 31. 12. 1919 - 14. 03. 1999)

1931. - Рођен Божидар-Боки Милошевић, кларинетиста (Прокупље, 31. 12. 1931)

1933. - У згради Техничког факултета у Београду отворена прва југословенска радио изложба, трајала  до 9. јануара 1934. године

1937. - Рођен Ентони Хопкинс, велшки филмски глумац, добитник "Оскар"-а (Порт Талбот, 31. 12. 1937)

1939. - Одржан први концерт Бечке филхармоније поводом Нове године

1940. - Рођен сер Алекс Фергусон, британски фудбалер и тренер "Манчестер Јунајтеда" (Гован, 31. 12. 1940)

1944. - Основано Удружење књижевника Србије

1948. - Рођена Дона Самер, америчка певачица (Бостон, 31. 12. 1948)

1961. - Отворен биоскоп "Звезда" у Београду

1971. - Почело емитовање Другог програма ТВ Београд

2003. - Умро проф. др Никола Деклева, хирург, директор Завода за хипербаричну медицину у Београду (Лесковац, 19. 12. 1926 - Доброта, 31. 12. 2003)

2006. - Умро Лазар Латиновић, дипломата, шпански борац ( 1915 - Београд, 31. 12. 2006)

2007. - Умро Еторе Сотсас, дизајнер, оснивач и директор дизајнерске групе "МЕМФИС" (Инсбрук, 14. 09. 1917 - Милано, 31.12. 2007)

2009. - Умро Радомир Вучић, кореограф, првак и директор Балета Народног позоришта у Београду, директор Балета Позоришта на Теразијама (Бачко Градиште,31. 05. 1948 - Београд, 31. 12. 2009) 

2011.  - Умро Александар Фира, правник, професор Правног факултета у Новом Саду и Факултета  политичких наука у Београду, председник Уставног суда Југославије, академик   (Крагујевац, 04. 05. 1929 - Београд, 31. 12. 2011)   

2011. - Умрла Вирџинија Марина Гузина, редитељ Драмског програма Радио Новог Садаи Другог програма Радио Београда (1957 -       31. 12. 2011)