Почео Курбан-бајрам

Јутарњим молитвама у џамијама широм Србије муслимани прослављају први дан, једног од највећих празника у исламу, Курбан-бајрама.

Централна бајрамска свечаност тим поводом у Београду је одржана у Бајракли џамији. Молитву је предводио и бајрамску худбу одржао заменик реис-ул-улеме Исламске заједнице Србије и муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић. Молитви је присуствовао председник Скупштине града Београда Александар Антић, као и представници других верских заједница.

Мешихат Исламске заједнице у Србији, којим руководи главни муфтија Муамер Зукорлић, централну бајрамску свечаност одржао je у Мухаџир-Никшић џамији у новопазарском насељу Хаџет. Бајрам намаз је предводио и бајрамску худбу одржао муфтија Зукорлић.

Муслимани широм света прослављају овај велики празник, који се назива и хаџијски, јер се тада завршава хаџ, главно годишње ходочашће до Кабе у Меки. Хаџ је једна од пет главних обавеза пунолетних исламских верника, уколико могу да финансирају трошкове ходочашћа, не угрожавајући живот своје породице.

У зору се одлази у џамије, чека се излазак сунца и клања молитвени намаз. После честитања, по традицији иде се на гробља. Првог дана Курбан-бајрама очеви и мајке дарују децу и најмлађу родбину. Жене припремају богате трпезе за госте. Обичај је да се деци поклањају бомбоне.

Традиционално се приноси жртва, овца или ован. Курбанско месо дели се на три дела, од којих је један намењен сиромашнима, други родбини, а трећи се оставља у кући. Дозвољено је да се курбанско месо подели и немуслиманима, што зближава људе и негује добросуседске односе.

Због различитог рачунања времена по исламском календару, муслимани у Србији су дан касније почели прославу Курбан-бајрама, у односу на муслимане у Турској, Македонији и Албанији.