Србија је жртвама градила нову Европу

Премијер Ивица Дачић поручио је у Драгинцу, где је на данашњи дан 1941. године стрељано око три хиљаде житеља Јадра и Подриња, да је Србија својом борбом против фашизма и жртвама заслужила да данас буде део ЕУ и подсетио да су управо они који су починили злочине над Србима после Другог светског рата почели да граде нову Европу, и да у њу данас не пуштају Србију.

Дачић је истакао да се Срби морају поносити својом борбом против фашизма и слободарском историјом и да не смеју да допусте да се заборави чињеница да је у Првом светском рату Србија изгубила половину мушке популације и да је огромне жртве претрпела и у Другом светском рату, преноси Танјуг.

"Данас, после геноцида који смо преживали у два светска рата, због тога што смо били на правој страни међународне заједнице, Србија није заслужила да се има неправедан однос према њој и њеним националним интересима, јер Србија је увек била на страни која се борила против фашизма", поручио је Дачић после полагања венца на спомен-костурницу у Драгинцу код Лознице.

Према Дачићевим речима, српске жртве су заборављене и историја је искривљена тако да су поражене нације постале важније на Балкану него што је Србија и српски народ.  

"Они који су овде изгубили животе били су невине жртве, они су уткали своје животе у нову Европу у ЕУ, где нам сада условљавају да бисмо у њу ушли да морамо да дозволимо да се заврши оно што је започето у Првом и Другом светском рату, а то је да се Србија што више смањи", упозорио је Дачић.

Према његовим речима, Србија је у борби за људске и европске вредности дала много више него неке друге државе које су веома лако постале чланице ЕУ и "које дан данас говоре да Србији тамо није место, које нам сваког дана прете и говоре да Србија треба да призна независност Косова и да поново треба да нам уведу визе". 

"Србија ништа не тражи и ништа не треба да јој дајете. Србија је заслужила да буде део Европе, јер је Европу стварала и овде, зато нашим незаборавом и непристајањем да ово препустимо тмини историје сведочимо о нашој жељи да се боримо за идеале слободе, равноправности и поштовања", рекао је Дачић.

Да су Драгиначке жртве припадници неког другог народа, о томе би се, према Дачићевим речима, причале приче и легенде, и зато Србија мора да инсистира да њени умрли не буду заборављени.

"Морамо да опростимо онима који су злочин починили, али не можемо да заборавимо нити да пристанемо да су њихове жртве вредније од наших", истакао је Дачић, истакавши да треба учинити све да се спрече нови ратови, али и да се прекраја историја.

"Важно је да се зна ко је на чијој страни био. Ми смо били на страни истине и правде и очекујемо да они на чијој смо страни били и данас буду на страни истине и правде када је Србија у питању", поручио је Дачић.

Памћење и опомена 

На комеморативном скупу се грађанима обратио и градоачелник Лознице Видоје Петровић,који је поручио да су страдалници из Драгинца, међу којима је било и много деце, опомена да се не сме пристати на заборав зла, и да жртве захтевају памћење и опомену.

Србе су, како је подсетио, у историји делиле идеолошке разлике, али их је спајала идеја антифашизма, слободе и вере у напредак, тако да и данас поштовање прошлости треба да буде темељ изградње боље будућности за све грађане.

Спомен-костурница у селу Драгинац код Лознице сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима током Другог светског рата на територији тада окупиране Србије, када је током једног дана, 14. октобра 1941, извршена одмазда стрељањем 2.950 цивила.

"Злочин у Драгинцу, који је претходио сличним трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године, у претходним деценијама постепено је заборављан тако да седамдесет година касније, у наше време, мали број грађана Србије има сазнања о злочину који је почињен", наводи се у саопштењу Министарства рада чијим средствима је спомен-костурница у потпуности обновљена прошле године.

Спомен-костурница је обележена гранитним спомеником висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског. На меморијалу су исписани спомен-текстови, а на месту ранијих гробница остале су уређене хумке на којима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.