Димитрије Војнов о "случају Стојановић"

Могуће је да савремени спорт толико превазилази способности обичног човека да гледаоци више не могу да се идентификују са такмичарима. Онда им је преостало само да се идентификују са коментаторима. И већину фрустрира што никада неће познавати фудбал као Александар Стојановић.

Спортски коментатор Александар Стојановић је, свакако, био на челу списка личности за које сам мислио да имају најмање шанси да се нађу бачене у блато и изгажене од стране наше јавности.

Човек који је средином деведесетих био међу иницијаторима превођења наших спортских преноса из беспућа медијске археологије у нешто што личи на телевизију позног двадесетог века, и стручњак који је међу првима учинио да ти програми делују као производ спортске а не хумористичке редакције, сада пролази кроз бесомучне нападе, и то врло често од људи који не би имали право на тако нешто.

За разлику од раније генерације спортских коментатора, који су са слабим познавањем матерњег и готово без познавања страних језика, углавном пијани, лутали великим првенствима и Олимпијадама представљајући опасност за себе и за друге, Стојановић је свој рад почео у прилично тешким условима постдејтонске телевизије и успео да нам, испред београдских микрофона, створи не само фетиш за Премијер лигу, већ и утисак да смо и ми део публике на коју Енглези озбиљно рачунају.

Ако анализирамо идеолошку улогу преноса Премијер лиге, прво на Палми, после на БК, можемо је тумачити двојако: као ескапизам који је одвраћао народ од размишљања о непријатностима под Милошевићем или као неумитно приближавање европским вредностима које ће управо довести до његовог слома.

Но, како год гледали на то, пре свих је баш Стојановић допринео да енглески фудбал код нас постане изузетно популаран, и то у време када још увек није успео да се потпуно врати на европску сцену.

Опште узев, тадашња БК Телевизија била је расадник великог броја најзначајних телевизијских новинара које наши медији данас имају и њено неумитно уклањање са националних фреквенција, под притиском политичког обрачуна са Богољубом Карићем, представља вероватно највећи губитак за наше гледаоце.

Срећом, Стојановић је већ изградио име и данас је он коментатор који више не мора да коментарише из Београда већ као новинар Националног сервиса може да отпутује на лице места, извештава на прави начин одакле треба.

Како то да сада када је коначно добио праве услове за рад и достигао коментаторску зрелост, Стојановић наилази на такав отпор? Чини ми се да је Стојановић изворно жртва једне друге медијске форме која је озбиљно угрозила и новинарство базирано на сечи дрвећа и телевизију – а то је блог.

Непосредно по одласку са Б92, Стојановић је написао један пост у коме је раскринкао лицемерје црногорских чланова југословенске репрезентације. То је изазвало реакције његових дојучерашњих колега и рекао бих да је тада на неки начин дошло до раскола између овог коментатора и "базе".

У противном, како је могуће да се последњих седмица као узор спортског новинарства Стојановићу од свих могућих кандидата увек претпоставља Милојко Пантић, осим као део једне перфидне политичке агенде.

Наиме, ако се Стојановић својевремено на Б92 разоткрио као неко ко се не слаже са клеветама црногорских репрезентативаца према својим српским колегама, онда је и Пантић, подржавши ЛДП, опрао своју поприлично сумњиву радну биографију. Само се политичким мотивима може објаснити теза да је коментатор кога цитирамо искључиво због глупости које је изговорио бољи од коментатора од кога смо много тога научили.

Кад смо већ код знања, важно је нагласити да Стојановић није једини познавалац фудбала код нас и да је управо редакција Б92 била препознатљива по великим зналцима. Међутим, у односу на остатак те редакције, само је Стојановић имао довољно шарма и способности да своје знање преточи у пренос утакмице, што је нарочита вештина.

Пре њега су на Б92 многи покушавали да коментаришу, и неки од тих преноса су имали трагикомичан исход, сводећи се малтене на цитирање Милојкових лапсуса. И збиља, тешко је уопште коментарисати утакмицу, а не сећати се свих лапсуса који су те формирали. Стојановић је у томе успео и уз неколико других коментатора направио другачији језик српског спортског новинарства.

Сваки коментатор, наравно, има свој развојни пут. Неки од њих, како време пролази, постају херметични као, рецимо, Слободан Шаренац, који је од великог популаризатора кошарке и човека који је са радошћу јеванђелизовао игру, постао полутренер чије тактичке анализе имају више места на клупи или неком семинару него пред микрофоном.

Сам Стојановић је ту имао најмање осцилација. Чини се да и он у последње време ставља већи акценат на тактичке анализе игре које нису толико пријемчиве гледаоцима, али то је мање-више и даље онај човек који је освежио праћење спорта код нас.

Трагично је што људи као што су Александар Стојановић, Слободан Шаренац или Гојко Андријашевић ни после скоро две деценије рада нису успели да приволе српске гледаоце да српске коментаторе доживљавају као особе од којих има шта да се чује. Међутим, још трагичније је то што део јавности свесно ради на томе да се људи због којих се спортски коментатори сматрају карикатурама врате на посао.

Могуће је да нова генерација коментатора ради преносе у време када наше селекције и клубови немају довољно успеха, па их гледаоци не везују за пријатне догађаје. Нажалост, ипак је Милојко Пантић тај ког ћемо памтити као део великих тријумфа.

А могуће је да савремени спорт толико превазилази способности обичног човека да гледаоци више не могу да се идентификују са такмичарима. Онда им је преостало само да се идентификују са коментаторима. И већину фрустрира што никада неће познавати фудбал као Александар Стојановић.

број коментара 31 Пошаљи коментар
(среда, 15. авг 2012, 15:22) - Славиша [нерегистровани]

Ниси у праву,уопште

јер очигледно да ни ти не пратиш шта причају страни репортери,они уопште не муче своје гледаоце непотребним информацијама у погрешно вријеме.Поздрав из Бања Луке.

(петак, 10. авг 2012, 14:02) - SaaS [нерегистровани]

Dobro pamćenje?!

Nije mi samo jasno kako Dimitrije može sa sigurnošću da tvrdi da je gospodin Stojanović '90ih 'bio među inicijatorima prevođenja naših sportskih prenosa iz bespuća medijske arheologije u nešto što liči na televiziju poznog dvadesetog veka, i stručnjak koji je među prvima učinio da ti programi deluju kao proizvod sportske a ne humorističke redakcije' kada je tada imao 10ak godina!?

(четвртак, 09. авг 2012, 03:34) - Srdjan [нерегистровани]

RTS kampanja

Koliko god pokusavali da promenite misljenje o radu vaseg komentatora cenim da to ipak nije moguce...Lepo je sto ste stali iza njega ali covek jednostavno ne moze da vodi fudbal...Tenis ili tako nesto...Fudbal ne...

(четвртак, 09. авг 2012, 03:31) - Gašper [нерегистровани]

O Aci Stojanoviću

loše obavlja posao za koji je dobro plaćen.ženski novinari su bolji i šteta što ih nema na mestu komentatora u londonu umesto koraća i ace

(четвртак, 09. авг 2012, 03:19) - El Loco [нерегистровани]

vaterpolo prenos

Cenim Acu kao komentatora fudbalskih meceva, mislim da on i Nebojsa Viskovic (iako je on jos veci strucnjak za tenis) izuzetno prenose fudbalske meceve, Ali sto se vaterpola tice jedan jedan je i nezamenljivi, naravno maestralni Sasa Mikic, i ne znam zasto ne prenosi Vaterpolo.
A sto se tice atletskih disciplina Dusko Korac je covek komnikone moze parirati. Toliko od mene i pozdrav sa Kosova.

(четвртак, 09. авг 2012, 00:12) - anonymous [нерегистровани]

M.M.

Marko Markovic je referentni sistem za sve komentatore. Mogu se spomenuti Nikitovic, J.Ivanovic...

(среда, 08. авг 2012, 23:54) - Пантелија [нерегистровани]

Времеплов

Подсетићу да је Милојко Пантић на једним Олимпијским играма (чини ми се у Сеулу), улетео после треће четвртине финала у ватерполу да слави злато Југославије. Наш тренер, мислим Рудић тада, препаднуто му је викао ”бежи, бежи...” јер је хтео човек да припреми игру за последњу четвртину. Милојко Пантић, сва је срећа, није ускочио у базен. Толико о стручности старе гарде, мање-више. Од старе гарде, а међу српским коментаторима, једини аутентични шмекер био је Никитовић. Уз њега Петар Лазовић је био занимљив као префињенија врста у односу на остале, углавном карикатурне ликове, од којих је најсимпатичнији пак био Звонко Михајловски.
Аца можда по мало покушава да прескочи свој реалан развој, али се развија. Гојко Андријашевић је обећавао да ће постати добар, развијенији модел старе РТСове гарде. Ништа од тога, штета.

(среда, 08. авг 2012, 23:52) - Old Riley [нерегистровани]

Dramaturg - sportski ekspert

Ok, ako Vojnov već piše o hajci na Acu Stojanovića, valjda bi trebalo da objasni i o kakvoj hajci je reč, a ne da čitaoci nagađaju na šta je tačno mislio. Lično, nisam zapazio nikakvu hajku, osim ako ne mislite na tvitove Dače Ikodinovića.
Drugo, ne razumem zašto bi mišljenje Dimitrija Vojnova o sportskom reporterstvu uopšte trebalo da bude relevantno? Neviđeno mi ide na nerve kad neko nastupa sa pozicije sveznadara i nalazi za shodno da o svemu da svoj sud. Iritantno mi je kad to radi Gorčin Stojanović, iritantno mi je kad to radi Dimitrije Vojnov. Uopšte nisam primetio da su Šarenac, Milojko, Gojko, Aca, whoever, nekada mudrovali o Vojnovljevim scenarijima ili Gorčinovim scenskim postavkama.
Što se tiče Ace Stojanovića, po mom skromnom mišljenju on nije ni najbolji, ni najgori sportski reporter koga smo imali. On jeste pokušao da unese nešto novo u sportsko komentarisanje; ponekad je to palilo, ponekad nije, ponekad je bilo i zbunjuće, pa i smešno (npr. epski uvod u finale EP u fudbalu: "Jer, ko sam ja? Ja sam šampion!"). Dizati Acu u zvezde - kao nekoga ko je izvukao sportske prenose iz "bespuća medijske arheologije", jednako je pogrešno kao i gurati ga u blato. Proglašavati Acu za spasitelja sportskog reporterstva, i istovremeno otpisivati stariju gardu kao alkose koji su tumarali Olimpijskim igrama, nepravedno je, pogrešno i besmisleno, kao što to obično i biva kada tekst o nekoj temi piše neko ko sa temom nema blage veze.

(среда, 08. авг 2012, 23:47) - anonymous [нерегистровани]

Aca

Vi zemjlaci izgleda niste imali priliku da gledate uzivo prenos stranih reportera i cujete kako oni to rade. Radi se o tome sto se svijet mijenja i zahtevi publike odnosno slusalaca mijenja. Danas u razvijenim zemljama gledaoci traze mnogo vise nego da im neko kaze kako se zove igrac koji trenutno im loptu. Ljudi hoce da cuju nesto vise o tim igracima i dosta statistika koje im pomazu da vise saznaju o sportitima koje trenutno gledaju uzivo.A koiliko vidim to i Aca zeli da pruzi svojoj publici.
Nemojte se praviti napametniji na svijetu nego budite otvoreni za nove dobre ideje i tako cete drzati u korak sa otalim svijeto. 

(среда, 08. авг 2012, 23:24) - anonymous [нерегистровани]

informacija

Ne razumem kako neko moze da kaze da ga ne zanima taktika, postava timova ili nesto slicno. To je osnovni deo svakog ekipnog sporta. Samim tim je komentator duzan da vidi, razume i prenese gledaocima stanje na terenu, kako su igraci postavljeni itd. . To je svakako bitnije od nekih rodbinskih odnosa koje potencira Aca.