Археолошко благо из дванаестог века

На јужним падинама, ван средњовековног манастирског комплекса у Бањи код Прибоја, археолози Завода за заштиту споменика културе из Београда открили су остатке зидина манастира Светог Николе Дабарског, где је било једно од најстаријих епископских седишта осамостаљене Српске православне цркве.

Испод наноса шута и земље, из дубине од два и по метра, недалеко од храма Светог Николе, изронили су остаци зидова од камена и тесане сиге, којима је био опасан древни град и грађевине које својом величином сведоче о импозантности манастирског комплекса, још из времена почетка владавине Немањића.

"Уз остатке керамике, ту нивелету коју смо констатовали, то је један од доказа за нашу хипотезу да би ово био најстарији познати део манастира Бање, који до сада нисмо у истраживању порте октрили", објашњава Марина Бунарџић из Завод за заштиту споменика културе из Београда.

А ако до сада није било материјалних доказа, писаних трагова о овом насељу је било. Зидови грађевине која је откривена припадају утврђеном граду који је чувени путописац Идризи уписао у своју карту света 1154. године и означио га као малени град Бања на реци Лим.

Рушења, паљења и обнове манастирског комплекса мењали су изглед Бање. Зна се да је овај манастир 1219. године Свети Сава прогласио за једно од првих осам епископских центара и за епископа поставио свог најбољег ученика из Хиландара - Христофора.

Грађевине, чији су остаци сада видљиви, биле су велике, јаких темеља, а сачувано је чак и улазно степениште.

"Када је тај део страдао у пожару не знамо ком, дошло је до обнове Бање у 14. веку у време краља Стефана Дечанског, то је трећа деценија 14. века", објашњава Марина Бунарџић.

О значају манастира Бања, сведочи и откриће његових драгоцености 1974. године. Златни, сребрни и предмети од горског кристала део су ризнице из периода од 15. до 17. века. Та ризница сматра се једном од највреднијих у Српској православној цркви, а скривена је у време Велике сеобе.