Први зелени зидови у Београду

Зелени зидови - вертикалне баште које одмарају очи и душу, чисте ваздух, производе кисеоник, упијају буку и вишак топлоте сада оплемењују и Београд.

Како објашњава архитекта-дизајнер Раде Косановић, зелени зид је као човек, јер поседује свој крвоток, срце односно пумпу која омогућава да вода стално кружи.

Висина, дужина и изглед баште зависе првенствено од околне архитектуре.

Мирјана Лаушевић, дипломирани инжењер шумарства, истиче да је то први обострани зид, што је представљало и велики изазов.

Осамдесет процената биљака је из домаћих расадника, каже Лаушевићева и додаје да је требало обићи све расаднике и "одабрати најквалитетније биљке које могу да поднесу овакаве услове. 

За израду такве вертикалне баште био је потребан читав тим. За почетак, требало је направити сигурну конструкцију која ће носити око 50 квадратних метара зеленила.

Зато је у пројекат био укључен и инжењер који је направио прорачун статике за основне елементе, односно за носаче зида, објашњава Косановић и додаје да је на пројекту радила и група стручњака који се баве хидропонским начином узгајања биљака.

Због густине садње, само два квадратна метра оваквог зида прочишћавају 14 кубних метара ваздуха за 24 часа.

Велики изазов је био избор правих биљака. Требало је ускладити потребе зеленила и полусенку, ветровитост, исијавање топлоте из камена Бранковог моста, као и различите услове за другу страну зида.

"Пошто је предвиђено да овај зид буде трајан требало је одабрати биљке које могу да поднесу и минус 15 као и плус 45 степени", каже Лаушевићева.

Своје место у зеленом зиду пронашле су меснатице, цветнице, разне врсте трава као и ароматично биље, попут мајчине душице и нане. Али и један мали маслачак, који се кажу сам доселио. И ту остао, док једног дана аутори цветни призор не претворе у слику воћа и поврћа, у којој ће доминирати чери парадајз, папричице и јагоде.