Марковић: Дражино сведочење измењено

Историчар Слободан Марковић рекао је да је завршни говор генерала Драгољуба Драже Михаиловића на суђењу 1946. године скраћен у стенографским белешкама за трећину, док је забележним реченицама махом мењан смисао у целини или делимично.

Сведочећи на рочишту у поступку за рехабилитацију Михаиловића у Вишем суду у Београду, Марковић је упоредио транскрипте аудио-снимка дела Михаиловићеве завршне речи од 10. јула 1946. године и стенографских белешки, након што је судско веће преслушало снимак који траје 13 минута и 15 секунди.

"Упоређивањем стенобелешки из војних архива и транскрипта аудио-говора види се да су стенобелешке скраћене за 27 одсто, а веома често је мењан смисао реченица", навео је Марковић, оценивши да су стенографске белешке "груби идеолошки фалсификат".

"Никад нисам ни са једним непријатељем закључио било какав споразум. Нисам никада сарађивао са Италијанима, а када би неко дошао да ми нешто слично предложи избацио бих га напоље", рекао је Михаиловић у својој завршној речи.

Михаиловић је тада објаснио како је руководио државним новцем и дао новац за "дизање целог Балкана и Румуније и Мађарске, а не само наше земље...".

"Судбина је била немилосрдна према мени када ме је бацила у овакав вртлог догађаја. Молим суд да моје излагање узме у правим речима", завршио је Михаиловић, а чуло се на снимку који је данас преслушан.

Мемоари тужиоца

Историчар Марковић, који је и члан државне Комисије за утврђивање околности Михаиловићеве смрти, предочио је суду цитате мемоара Михаиловићевог тужиоца Јосипа Хрнечевића, у којима је испричао како је на прераду оптужнице против генерала ишао код члана Политбироа Милована Ђиласа.

Марковић је суду доставио преписку између САД и ФНРЈ поводом захтева да Михаиловићу на суђењу сведоче амерички пилоти који су током рата били у Србији.

Из маршалата ЕФНРЈ пилотима је припрећено да би и они могли да буду оптужени за саучешће у борби против партизана, док је из Министарства спољних послова поручено да су "Михаиловићеви злочини, према народима Југославије, толико страшни да би се могло или смело водити дискусија да ли је крив или није".

Америка је у својој ноти констатовала да је Михаиловић осуђен пре суђења, јер у његовом случају "нема судског изналажења кривице".

На наставак суђења, 22. јуна, биће позвани да сведоче историчари Коста Николић, Бојан Димитријевић и Веселин Ђуретић.

Испред зграде Суда окупило се четрдесетак његових следбеника, док су са друге стране улице били активисти организације "Жене у црном", који се противе рехабилитацији ратног злочинца.

Међу Михаиловићевим следбеницима били су, осим представника Равногорског покрета, који тврде да им је било онемогућено да присуствују наставку процеса, чланови организације "Образ", на челу са својим вођом Младеном Обрадовићем. Они су певали четнике песме, клицали Михаиловићу и хашким оптуженицима Радовану Караџићу, Ратку Младићу и Војиславу Шешељу.

Активисти "Жена у црном" протестовали су транспарентима на којима су биле исписане поруке против рехабилитације Михаиловића.

Испред зграде Суда у Тимочкој улици биле су присутне појачане полицијске снаге, које су биле распоређене између поборника и противника Михаиловићеве рехабилитације.

Дража Михаиловић је стрељан 17. јула 1946. године, пошто га је Војни суд осудио за издају и ратне злочине.

Захтев за рехабилитацију поднели су 2006. године генералов унук Војислав Михаиловић, професори Смиља Аврамов и Коста Чавошки, Српски либерални савет и Удружење југословенске војске у отаџбини. 

Захтевом је затражено поништење пресуде од 15. јула 1946. године којом је Михаиловић осуђен на смрт и којом су му одузета сва грађанска права.