Редовни програми у специјалним школама

Последњих година много се говори, и кажу, много ради на инклузивном образовању. Ипак, не могу сва деца са сметњама у развоју да похађају редовну наставу. Они који морају у такозване специјалне школе, раде по посебним правилима. Та правила требало би да олакшају наставу, али понекад нису довољна, тврде родитељи.

Урош Трајковић има једанаест година и иде у први разред основне школе коју похађају само деца са сметњама у развоју. Он има епилеписју, проблеме са видом и говором, не сналази се сам и лако се узнемири, због чега му је потребна стална помоћ. Његова мајка каже да такве услове у школи нема.

"Мој Урош јесте дете коме је потребна помоћ, подршка у сваком моменту, да би отишао до тоалета, да би изашао у школско двориште, али је он дете које може да учи ако има рад један на један. Он не може да учи са њих седморо у разреду, јер учитељица може да се фокусира на само једног од њих", прича Урошева мајка Весна.

Од ове школске године специјалне програме у школама за децу са сметњама у развоју, заменили су редовни наставни програми који важе за сву децу.

Час сада траје 45 минута, а учитељице у овим школама кажу да не прија свој деци. У Министарству просвете и науке истичу да је и програм и час могуће прилагодити потреби детета.

Љиљана Дељанин из Министарства просвете и науке каже да то значи да је потребно веће  ангажовање наставника у школи, како би се ученици ангажујовали у различитим активностима према њиховим могућностима и потребама у складу са индивидуалним образовним планом

"Значи да ангажујемо наставнике да одрађују час, а не да то мора бити ангажовање ученика 45 минута, јер то зависи од његових могућности", каже Дељанин.

Проблема има и у београдској основној школи Антон Скала у коју иду само деца са сметњама у развоју. Запослени кажу да немају довољно стручних кадрова. Са 120 ученика ради само један логопед, а нема ни довољно медицинских сестара које би могле да помогну у сваком тренутку.

Дефектолог-учитељица Сандра Скенџић  каже да је потребна константна подршка за медицинском сестром, мањи број деце у одељењу, као и да се час врати на трајање на тридесет минута и да се омогући деци да раде по прилагођеним програмима.

У Србији постоји педесетак школа у којима се образују само деца са сметњама у развоју. У некима од њих због сличних проблема родитељи ангажују и самостално плаћају асистента да константно помаже њиховој деци.