Прослава Ускрса у Србији

Православни верници славе Васкрсење Исуса Христа, хришћански празник над празницима који је основа новозаветне проповеди и вере у спасење.

Прослава Ускрса почела је поноћним богослужењима у црквама, а настављена је свечаним јутарњим литургијама на којима се уз молитву и читање Јеванђеља објављује највећа радост хришћанског света.

Ускрс је прослављен и у храмовима Српске православне цркве у региону, као и православним црквама широм света. 

Српски патријарх Иринеј служио је јутарњу ускршњу литургију у Саборној цркви у Београду.

Литургији су поред великог броја грађана присуствовали премијер Мирко Цветковић, заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић, шеф дипломатије Вук Јеремић, београдски надбискуп Станислав Хочевар.

Поноћну васкршњу литургију у Храму Светог Саве на Врачару служио је патријархов викарни епископ хвостански Атанасије.

Уз празничну литургију, у свим храмовима Српске православне цркве чита се посланица патријарха Иринеја.

Патријарх је позвао вернике да "здраво и трезвено прате догађаје и време у коме живимо" и разликују добро од зла, привремено од вечног, и поручио да живот проводимо у пуном осећању одговорности, "чувајући се да нико због нас не заплаче и не буде жалостан".

Ускрс на Косову 

Ускршњу литургију у храму Светог великомученика Димитрија у северном делу Косовске Митровице служио је епископ рашко-призренски Теодосије, који је, читајући Ускршњу посланицу пренео речи патријрха Иринеја који је позвао вернике да се "непрестано моле за браћу и сестре на Косову и Метохији".

Међу верницима је на литургији био и министар за Косово и Метохију Горан Богдановић.

"Моја порука иде у правцу мира, помирења и праштања како бисмо опстали на овим просторима. Поручујем и Србима и Албанцима да је било доста сукоба и проливања крви и да само дијалогом можемо решити проблем Косова и Метохије", рекао је Богдановић и позвао своје сународнике да "не наседају на провокације".

Срби су данас организовано посетили цркву Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице, запаљену током сукоба марта 2004. године. Колону аутобуса обезбеђивали су припадници Косовске полицијске службе, а инцидената није било.

За Ускрс се прва молитва служи пред затвореним вратима храмова која се отварају тачно у поноћ када се први пут после Великог петка и Велике суботе, у знак радости васкрсења оглашавају прва звона.

Васкршњим обредима претходи уношење плаштанице са Христовог гроба, која је на Велики петак изнета пред олтар и коју верници целивају у дане највеће хришћанске жалости.

Пут спасења људском роду

Суштину и начело хришћанске вере објаснио је свети апостол Павле чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио анђео благовесник Гаврило.

"А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег", записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на "гробном камену" и показује прстом на празан гроб.

"Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао", записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.

Према одлукама Никејског сабора (325. године) које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролеће равнодневнице, али обавезно после јеврејске Пасхе.

Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог Васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

У књизи Откривења Јовановог којом се завршава Нови Завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов коме се надају Хришћани.

Симбол обнављања природе и живота

Васкрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана - од 4. априла до 8. маја.

Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена која је у Рим дошла са поруком о Васкрсењу.

Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Верници, по устаљеној традицији, васкршња јаја боје на Велики петак, када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове "чуваркућа".

На православним васкршњим иконама и фрескама слика се благовесник Гаврило на гробном камену, а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленуијума.

Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

У СПЦ православни верници размењују поздраве - Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!