Годишњица бомбардовања Београда

Полагањем венаца на више места у Београду, обележена 71. годишњица бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, чиме је почео напад Немачке на Краљевину Југославију у Другом светском рату.

Делегација Министарства одбране и Војске Србије, коју је предводио министар одбране Драган Шутановац, положила је венац на Споменик пилотима браниоцима Београда априла 1941. године.

Венце су на Споменик пилотима подигнут на Земунском кеју иза хотела Југославија положиле и делегације Министарства рада и социјалне политике, Града Београда и више борачких организација и удружења. 

Код фонтане "Врело живота", која симболизује страдање у главном граду током Другог светског рата, али и победу живота, затим код Гранитног крста у порти Вазнесењске цркве, и на спомен-обележје у Карађорђевом парку, венце је положио заменик председника Скупштине града Зоран Алимпић.

Војне снаге Трећег рајха напале су Краљевину Југославију на данашњи дан 1941. године. Немачки авиони су најпре бомбардовали престоницу Београд, а потом и Краљево, Ниш и друге градове. Напад који је почео без објаве рата означио је почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији.

Прве бомбе пале су на Београд у 6.30, док је већина становника још спавала. Немачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера, "штука", из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град.

Авиони су полетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада. Тадашња престоница Југославије поново је нападнута 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона смртоносног товара.

Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 грађанина, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих.

Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1.888 зграда, а делимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.

Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана страдало је када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.

Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата. У пожару после бомбардовања нестао је цео фонд са 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности.

Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, уметничких слика и новина, као и све књиге штампане у Србији и суседним земљама од 1832. године.

До напада на Краљевину Југославију дошло је после војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић–Мачек.

Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Немачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је истог дана, на основу Хитлерове наредбе, у оперативном штабу Немачке армије донета одлука (Директива 25) да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.

Команда немачке Четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом "Казнена одмазда", којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал Александар Лер.

Бранећи слободно небо Београда, погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука, којима се град одужио са великим закашњењем, тек 1997. године, откривањем споменика на Земунском кеју код хотела "Југославија".

И Краљево је нападнуто 6. априла, а у нападу на Ниш, 8. априла, погинуло је око 600 људи.

Југославија је капитулирала за само 11 дана, а краљ и влада напустили су земљу три дана раније. Земља је раскомадана и подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.

Седам дана пре него што је окончана инвазија, 10. априла 1941. године, уз подршку Мусолинијеве Италије, проглашена је Независна Држава Хрватска, са усташким вођом Антом Павелићем на челу. Према подацима проф. др Драгољуба Живојиновића, у Априлском рату страдало је око 20.000 људи.