Историчари о рехабилитацији

Поступак рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба-Драже Михаиловића настављен је пред Вишим судом у Београду. Саслушан је историчар Слободан Марковића који је и председник Комисије за тајне гробнице и члан Комисије за утврђивање околности страдања Драгољуба Михаиловића.

Историчар Слободан Марковић изнео је нову информацију, односно информацију, која јавности није била толико позната, а то је да је на суђењу Ђури Ђуровићу постојао јавни и тајни део суђења.

На тајном делу суђења могле су да се чују информације о састанку генерала Михаиловића са представницима савезника. Тај део суђења био је тајни и адвокати Драже Михаиловића у њега нису имали увид.

Међутим, исти судија био је и на суђењу Михаиловићу и он је знао тачно о чему се ради.

На следећем рочишту, које је заказано за 11. мај преслушаваће се делови аудио записа са суђења. У наставку поступка биће саслушани чланови Комисије за тајне гробнице и Комисије за утврђивања околности страдања Коста Николић и Бојан Димитријевић.

Правни заступник предлагача Зоран Живковић рекао је новинарима након данашњег саслушања да је поступак рехабилитације при крају и да очекује да коначна одлука ускоро буде донета.

За поступак влада интересовање и домаћих и страних новинара, пре свега из Хрватске. У суду се окупио и велики број поштовалаца, односно припадника Четничког покрета, као и представници невладиних организација, који су против рехабилитације.

Међу противницима рехабилитације су чланице невладине организације "Жене у црном" и подмладак Нове комунистичке партије Југославије који носе транспаренте на којима пише "Дража - зликовац" и на којима су исписана места и број убијених током Другог светског рата.

Иначе, за историчаре, процес у ком је генерал Драгољуб Михаиловић осуђен без дилеме је споран. Оно што за њих није спорно јесу два покрета која су у Србији пружала отпор фашистима.

Данашњем суду, ипак, остаје да пресуди да ли је Михаиловић, који је, одлуком Војног суда, 1946. године као државни непријатељ број један осуђен на стрељање, имао правично суђење.

Историјске чињенице не говоре у прилог таквој пресуди, већ говоре да је тај покрет заједно са партизанским сарађивао, да су до октобра 1943. ослободили део Западне Србије, да су у великој офанзиви оба покрета избачена из Србије и да акцију настављају на подручју БиХ", објашњава историчар Момчило Павловић.

Представници 10 невладиних организација сматрају да Закон о рехабилитицаији није добар, јер, како кажу, у време и непосредно после Другог светског рата нису важили исти закони нити конвенције или универзална декларација о људским правима.

За њих је спорна улога генерала Михаиловића, посебно, како кажу, због злочина који су извршени над муслиманским и хрватским становништвом.

"Ми смо до сада имали рехабилитацију и Слободана Јовановића и још неких људи које су могле да буду под знаком питања. Међутим, у фокус медија је то дошло тек када је дошло питање Драже Михаиловића. И ми сад на овај начин ревитализујемо ту политику и постављамо велико питање и за наше будуће генерације и историјске уџбенике и историјсу науку – шта је то што је историја наше земље и шта је то што је истина", рекал је Маја Стојановић из Грађанских иницијатива.

Захтев за рехабилитацију 2006. године поднео је унук генерала Михаиловића, Војислав Михаиловић, да би поступак почео тек 2010. Ипак, одлука Вишег суда можда ће морати да сачека да се Михаиловић и званично прогласи мртвим, односно да истекне 30 дана од објављивања огласа у Службеном гласнику којим се позивају они који знају нешто о смрти Драгољуба Михаиловића да се јаве.