Оглас за информације о Дражи

Портпарол Првог основног суда у Београду Горадана Вуковић рекла је да је на огласној табли суда објављен позив свима који знају нешто о смрти команданта Краљевске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића да му се јаве.

Оглас је истовремено објављен и у Службеном гласнику као и у месту Михаиловићевог последњег пребивалишта, прецизирала је Вуковићева и додала да је рок за пријављивање суду 30 дана од дана објављивања позива.

Позив је објављен 16. марта у оквиру поступка за утврђивање његове смрти, покренутог на Предлог Удружења политичких затвореника и жртава комунистичког режима и Српске либералне странке јер нема писаних трагова и доказа да је Михаиловић мртав, односно стрељан.

Поменути су уједно и предлагачи Михаиловићеве рехабилитације за коју се поступак води пред Вишим судом у Београду.

Без доказа о смрти, Виши суд не може да одлучи о захтеву за његову рехабилитацију, односно да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, пошто се нема званичних података о томе где је и кад погубљен и сахрањен.

"После истека рока од 30 дана суд би требало да закаже рочиште на којем ће утврдити све околности случаја и донети решење којим би Михаиловић могао да буде проглашен мртвим, односно одређен дан и час његове смрти", указала је Вуковићева.

По налогу суда, у складу са Законом о ванпарничном поступку, Центар за социјални рад је Михаиловићу поставио стараоца.

Суду Министарство одбране треба да достави Михаиловићев лични досије, а Српска православна црква извод из књига рођених.

Сходно Закону о ванпарничном поступку, за мртвог се може прогласити особа о чијем животу није било никаквих вести у последњих пет година, а од чијег рођења је прошло више од 70 година.

За мртву се може прогласити и особа која је нестала у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу а о чијем животу није било никаквих вести шест месеци.

Особе које су нестале у току рата, а о чијем се животу ништа није знело годину дана од како су престала ратна дејства, такође се може прогласити за умрло.

Током поступка за рехабилитацију, који траје више од годину дана, ни предлагачи рехабилитације нити суд нису успели да прибаве доказ о Михаиловићевој смрти од Безбедносно информативне агенције, Историјског архива и матичара општине Ивањица у којој је Михаиловић рођен.

Једини траг о Михајловићевој смрти, који су суду доставили предлгачи, је извештај листа Борба који је 18. јула 1946. објавио да је над Михаиловићем извршена смртна казна стрељањем дан раније.

Државна комисија за тајне гробнице стрељаних после Другог светског рата утврдила да је Михаиловић стрељан на Ади Циганлији 17. јула 1946. године.

Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права, захтевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић, који није присуствовао ниједном одржаном рочишту.

Придружили су му се Српска либерална странка, с академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловић није имао право на одбрану и није видео свог адвоката до почетка суђења.

Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.

Захтевом за рехабилитацију затражено је поништење пресуде којом је Дража Михаиловић осуђен на смрт и којом су му претходно одузета сва грађанска права.

Михаиловић је, два дана по доношењу спорне пресуде, 17. јула 1946. године стрељан као државни непријатељ "број један".

Државна комисија утврдила је да је Михаиловић убијен на Ади Циганлији, али сумња да су његове кости касније пренете у секундарну гробницу, највероватније на Ратно острво, како би се онемогућило да икад буду пронађене.