Београд чека прву кућу за аутистичне

Отварањем одељења за аутистичну децу у Средњој занатској школи на Канаревом брду, Србија је ове године први пут отклонила баријере које су их, деценијама уназад, искључивале из система средњошколског образовања.

Директор Средње занатске школе Милоје Марковић каже да деца, пошто је то занатска школа, уче послове цвећара и књиговезаца.

Аутистична деца овде се први пут упознају са предметном наставом. Приоритет је обезбеђивање асистивних технологија.

Директор Средње занатске школе истиче да је та институција набавила, уз помоћ пријатеља из Канаде, шест ајпедова најсавременије опреме, са софтвером за аутизам.

"За свако дете појединачно морамо тражити занимање, у њима стварно чуче генијалци'', напомиње Марковић.

Дефектолог Ивана Кирћански и једна од наставница кажу да су часови лепо осмишљени, а да су ђаци доста добри, послушни и отворени за сарадњу.

Иако је дијагностика напредовала, у Србији се аутизам открива тек између треће и шесте године, а у развијеним земљама до 18 месеци. И родитељи тешко признају да са њиховим дететом нешто није у реду.

У основној школи "Антон Скала" дуго раде са аутистичном децом. Огроман труд, кажу, даје сјајне резултате.

Директор ОШ "Антон Скала" Игор Раичевић каже да резултати аутистичне деце неће изостати уколико се око њих човек труди и даје све од себе.

Аутизам је трајно стање. Узроци поремећаја нису познати, њихов ток је неизвестан, третмани специфични, а родитељски ангажман велики.

Премда живе у сопственом свету носећи своју различитост као жиг недодирљивих, вилинској деци, како их називају, потребан је контакт са светом чији су део. Удаљавање и изолација само поспешују предрасуде.