Оглас за Дражу Михаиловића

Први основни суд у Београду покренуо је поступак за утврђивање смрти команданта Краљевске војске у отаџбини Драгољуба-Драже Михаиловића, изјавила је данас Танјугу портпарол суда Гордана Вуковић.

Поступак је покренут на предлог удружења политичких затвореника и жртава комунистичког режима и Српске либералне странке који су предлагачи и његове рехабилитације, за коју се поступак води пред Вишим судом у Београду, јер нема писаних трагова и доказа да је Михаиловић мртав, односно стрељан.

Без тог доказа, Виши суд не може да одлучи о захтеву за његову рехабилитацију, односно да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, пошто нема званичних података о томе где је и када погубљен и сахрањен.

Вуковићева је указала да је, у складу са Законом о ванпарничном поступку, надлежни судија затражио од Центра за социјални рад да Михаиловићу постави стараоца, од Министарства одбране његов лични досије, као и извод из књига рођених.

Од удружења која су поднела предлог суд је затражио да уплате новац за објављивање огласа са позивом да се јаве суду сви који знају нешто о његовој смрти, додала је Вуковићева.

Пошто се обаве наведене радње, суд ће у складу са процедуром, на огласној табли суда, у Службеном гласнику, као и у месту Михаиловићевог последњег пребивалишта, објавити оглас у коме ће навести све познате околности и позвати све који знају нешто о његовој смрти да му се јаве.

По истеку рока од 30 дана суд би требало да утврди све околности случаја и донесе решење којим би Михаиловић могао да буде проглашен мртвим.

Сходно Закону о ванпарничном поступку, за мртвог се може прогласити особа о чијем животу није било никаквих вести у последњих пет година, а од чијег рођења је прошло више од 70 година.

За мртву се може прогласити и особа која је нестала у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу, а о чијем животу није било никаквих вести шест месеци.

Особе које су нестале у току рата, а о чијем се животу ништа није знало годину дана откако су престала ратна дејства, такође се могу прогласити за умрле.

Током поступка за рехабилитацију, који траје више од годину дана, ни предлагачи рехабилитације нити суд нису успели да прибаве доказ о Михаиловићевој смрти од Безбедносно-информативне агенције, Историјског архива и матичара општине Ивањица, у којој је Михаиловић рођен.

Једини траг о Михајловићевој смрти, који су суду доставили предлагачи, јесте извештај листа Борба, у којем је 18. јула 1946. године објављено да је дан раније над Михаиловићем извршена смртна казна стрељањем.

Државна комисија за тајне гробнице стрељаних после Другог светског рата утврдила је да је Михаиловић стрељан на Ади Циганлији 17. јула 1946. године.

Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права, захтевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић, који није присуствовао ниједном одржаном рочишту.

Придружили су му се Српска либерална странка, са академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други. Предлагачи захтева тврде да Михаиловић није имао право на одбрану и није видео свог адвоката до почетка суђења. Такође, није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.

Захтевом за рехабилитацију затражено је поништење пресуде којом је Михаиловић осуђен на смрт и којом су му претходно одузета сва грађанска права.

Михаиловић је, два дана по доношењу спорне пресуде, 17. јула 1946. године стрељан, као државни непријатељ број један.

Државна комисија утврдила је да је Михајловић убијен на Ади Циганлији, али се сумња да су његове кости касније пренете у секундарну гробницу, највероватније на Ратно острво, како би се онемогућило да икада буду пронађене.