Данас је Свети Сава

Савиндан, слава у част утемељивача образовања и првог српског архиепископа, Светог Саве, обележена је у школама широм Србије. Традиционална Светосавска академија, под називом "Духовна буктиња Светог Саве", одржава се у Центру "Сава".

Празник је у школама традиционално обележен као радни дан, али без наставе, уз академије и свечане приредбе.

Светог Саве сећају се и студенти, а њих је у Србији око 275.000. На Правном факултету у Београду свечана академија, уручење награда и диплома и традиционалано такмичење у беседништву.

Студент генерације Александра Вишекруна каже да светосавље симболизује љубав према знању и да је лепо знати када је ваш труд и рад цењен и када неко зна да га препозна.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић обећао је да ће стратегија образовања ускоро бити завршена, а да ће се о новим законима Скупштина изјашњавати почетком фебруара.

Обрадовић истакао је да сва деца треба да имају исте услове за образовање, и додао да се Свети Сава не прославља само у овој школи, већ и на свим просторима где Срби живе. 

"Поента је да свим тим законима подигнемо квалитет, да унапредимо систем образовања, проширимо праведност, омогућимо доступност, једноставно да створимо систем који ће свој деци у Србији омогућити да у систему образовања искажу оно најбоље што имају", рекао је Обрадовић.

Уручене Светосавске награде

У Влади Србије уручене су Светосавске награде, највиша признања која традицинално додељује Министарство просвете и науке.

Од око 160 пристиглих предлога, за допринос и развој образовању у прошлој години, са 20 повеља и златника награђени су ученици, студенти, директори школа, установе, институције, домови ученика.

Честитајући награђенима, министар просвете и науке Жарко Обрадовић истакао је да највеће заслуге што Србија у образовању припада европском простору, имају ђаци, студенти, учитељи, наставници.

Међу награђенима су Предшколска установа "Савски венац" у Београду, Основна школа "Миливоје Боровић" у Мачкату, затим ученик Павле Димић из београдске Основне школе "Драган Ковачевић", Иван Дамјановић, ђак нишке ОШ "Ћеле кула".

Признања су понели Техничка школа у Пожеги, београдска Музичка школа "Ватрослав Лисински", ученица београдске Математичке гимназије Маријана Вујадиновић, Милан Корњача из Гимназије у Сремској Митровици.

Награђени су и Економски факултет у Суботици, Студентски центар Приштина са привременим седиштем у Косовској Митровици, Дом ученика средњих школа у Крагујевцу, Задужбина "Доситеј Обрадовић".

Међу награђенима су и ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић, као и емисија Ово је Србија Редакције дописништва РТС-а, дневне новине Прес.

Савиндан као школска слава

Обележавање Савиндана као школске славе почело је првих деценија 19. века. Према неким подацима, у Земуну је 1812. године основан школски фонд који је прописао да се Свети Сава има обележавати као заштитник српских школа.

До општег прихватања Светог Саве као школског заштитника ишло се, међутим, постепено. Матица српска од оснивања 1826. године обележавала га је као заштитника, али и као имендан добротвора Матице Саве Текелије.

Свети Сава установљен је за школску славу одлуком Совјета Књажевства Сербског 2. јануара 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу.

У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада мора свечано прослављати.

Зачетник српске средњовековне књижевности 

Свети Сава сматра се зачетником српске средњовековне књижевности. Његово световно име било је Растко. Родио се 1169. године и био је најмлађи син српског жупана Стефана Немање (Свети Симеон).

Свети Сава је написао манастирске типике - Карејски, Хиландарски и Студенички типик. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове, Законоправило, што је превод Јустинијанове Шесте новеле. То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније.

Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао Хиландарски медицински кодекс. У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.

Издвојио је најважније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.

Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима. Године 1208, у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.

Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о његовој смрти стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан-паша 1594. године на Врачару. На том месту сада је спомен-храм посвећен Светом Сави.