Дан који је мирисао на несрећу

После 40 година од пада ЈАТ-овог авиона на лету Копенхаген–Загреб, једина која је преживела, стјуардеса Весна Вуловић дала је интервју за једну данску телевизију.

Весна Вуловић годинама после несреће била је синоним за "како преживети немогуће" и Гинисов рекордер као особа која је преживела пад са 10.000 метара без падобрана.

Два дана пред годишњицу несреће, Вуловићева се у разговору са данском екипом ТВДР-а сећа кобног 26. јануара 1972. године, али и свега што је претходило и уследило.

Тада 22-годишња девојка, која је тек осам месеци радила као стујардеса у ЈАТ-у, грешком је отишла за Копенхаген, уместо колегинице са истим именом.

У интервјуу данској телевизији, присећа се како је била срећна, јер никад до тада није видела Копенхаген. Вуловићева прича и како је на дан повратка све мирисало на несрећу.

"Сећам се за доручком да је Ратко Михић нон-стоп говорио о свом сину и о својој ћерки, као да је он једини отац, као да нико други нема децу. Само је причао о својој деци, као да је осећао да их више неће видети", рекла је Весна Вуловић.

Начин на који је једина од 29 људи у авиону остала жива препричаван је безброј пута. Реп авиона био је њено уточиште када се на територији Чехословачке, изнад града Српска Каменица, после експлозије бомбе, авион срушио са висине од 10.160 метара.

Последице пада: фрактура лобање, обе сломљене ноге, три сломљена пршљена и као последица привремена парализа од струка на доле. Проходала је после неколико узастопних операција за неколико месеци.

"Уопште нисам то сматрала као неким преокретом у мом животу. Ја сам, једноставно, чекала кад ће доктор доћи и рећи: 'Е, хајде, ти сад устајеш из кревета и идеш", испричала је Вуловићева.

За последњих 40 година, откада се несрећа догодила, Весна Вуловић одбила је многе телевизије, као што је британска телевизија Би-Би-Си и позната америчка новинарка Опра Винфри.

На разговор са данском екипом Весна је пристала, јер за ту земљу везује своје 22 најлепше године у животу, јер, како каже, после несреће настаје понор који траје и данас.