Подношење захтева за повраћај имовине

У поштама широм Србије, од првог фебруара почеће да ради по један шалтер Агенције за реституцију који ће примати захтеве за повраћај имовине.

У Агенцији очекују око 150.000 захтева, али у удружењу старих власника и даље нису задовољни. Они позивају да пре подношења захтева Агенцији, сви провере и допуне податке које су већ предали.

Захтеви треба да садрже попуњен образац и доказе о власништву, укључујући сваки расположиви детаљ. Рок за пријаву је две године, а прва решења у Агенцији очекују шест месеци од пријављивања.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, није сигуран да ли ће Агенција завршити посао брзо, јер су, како каже, у питању сложени поступци.

"Ми ћемо се трудити да радимо јако брзо да омогућимо подносиоцима захтева да остваре што брже своја права", наглашава Секулић.

У Мрежи за реституцију и даље су незадовољни и кажу да је неопходно да се база података о одузетој имовини, која је прављена 2006. години у Дирекцији за имовину, што пре употпуни, јер од тога зависи колико ће заиста Закон о реституцији моћи да буде примењен.

Миле Антић из Мреже за реституцију каже да постоји бојазан да, због непотпуне базе података, имовина буде уписана као јавна својина, а касније и отуђена или продата неким страним инвеститорима, чиме ће се, како наводи, додатно искомпликовати и сам процес реституције.

Закон о евидентирању одузете имовине из 2006. године био је прилично неуспешан и није обезбеђивао основ за враћање имовине. Предвиђао је, кажу у Mинистарству финансија, само евидентирање, јер се тек правила база података колико се имовине потражује.

Државни секретар Министарства Горан Радосављевић сматра да је та база била јако лоша, јер су сви рокови за пријављивање пробијани.

Како наводи, било би правичније према бившим власницима да се новим законом пропише нови рок, и да у наредном року од две године они могу поново да поднесу захтев.

Документа ће се прикупљати у централи у Београду и подружним јединицама у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу. После доношења решења имовина ће бит враћена у натуралном облику.

Тамо где то није могуће вратиће се 10 одсто у новцу, а остатак у обвезницама чија ће вредност бити обрачуната у еврима и доносиће камату од два одсто годишње.