Јовановић међу великанима

Сахрана посмртних остатака правника и историчара Слободана Јовановића обављена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. 

Посмртни остаци Слободана Јовановића ексхумирани су у Лондону 1. децембра ове године, 53 године после његове смрти, а допремљени су авионом у Београд 8. децембра.

Уз многобројне поштоваоце његово дела, међу онима који су се последњи опростили од великог српског правника били су председник Србије Борис Тадић, министри Срђан Срећковић и Предраг Марковић, као и многобројне истакнуте јавне личности.

На Новом гробљу били су и академик Матија Бећковић и председник Деморкатске странке Србије Војислав Коштуница. Пре сахране, свештенство Српске православне цркве у капели на Новом гробљу служило је парастос Јовановићу.

Претходно су на комеморацији на Правном факултету о једном од највећих интелектуалаца модерне Србије на комеморацији су говорили декан факултета Мирко Васиљевић, ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић и председник САНУ Никола Хајдин.

"Својим свеобухватним ангажманом у друштвеном животу Србије, Јовановић је оставио дубок траг у његовом и нашем времену", рекао је Хајдин и додао да је Јовановић признање за допинос правним наукама добио 1905. године када је изабран за дописног члана Српске краљевске академије, а три године касније и за редовног члана.

Према његовим речима, иако је Јовановић од почетка писао и о књижевности, државно право постаје сфера његовог интересовања.

"Све теме које је обрађивао показују га као префињеног стилисту и познаваоца људи и прилика", навео је Хајдин и додао да се његово дело без обзира на забрану, проучавало на Београдском универзитету.

Ректор Бранко Ковачевић је подсетио на ставове Слободана Јовановића о високом школству и његовим активностима током два ректорска мандата. Према његовим речима, Јовановић се залагао за оснивање студентских домова, организовање ђачких стипендија и стварање разних олакшица за сиромашне студенте.

"Поносни смо што је Универзитет у Београду учествовао у значајном културном подухвату враћања посмртних остатака велика Слободана Јовановића у отаџбину", рекао је Ковачевић.

Биографија Слободана Јовановића

Слободан Јовановић (1869-1958) рођен је у Новом Саду као први Србин који је понео име Слободан, а тако га је назвао његов отац Владимир Јовановић, који је ћерки дао име Правда.

Завршио је Прву београдску гимназију, а потом Правни факултет у Женеви. Објавио је десетине научних радова и утемељио уставно право у Србији. У многим анкетама проглашен је за једног од најзнаменитијих Срба у првој половини 20. века.

Јовановић је пре Другог светског рата био и председник параполитичке организације Српски културни клуб и Српске краљевске академије наука.

Током рата био је председник Владе Краљевине Југославије у егзилу у Лондону, која је подржавала четнички покрет у земљи Драгољуба Драже Михаиловића. Преминуо је 1958. године у Лондону и сахрањен на гробљу Кенсал Грин.

Власти нове Југославије осудиле су 1946. године Слободана Јовановића у одсуству на казну лишавања слободе с принудним радом од 20 година, губитак политичких и појединих грађанских права на 10 година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства.

Окружни суд у Београду је 2007. године донео решење којим се утврђује да је пресуда Врховног суда ФНРЈ - Војно веће из 1946. године "ништавна од тренутка њеног доношења", као и све њене правне последице и да се познати научник сматра неосуђиваним.

Још 1997. године покренута је иницијатива да се Јовановићеви посмртни остаци пренесу у Београд и сахране, а Окружни суд у Београду га је десет година касније рехабилитовао.

У саопштењу Одбора за организацију преноса посмртних остатака Слободана Јовановића у Србију истиче се посебна захвалност британском професору Стевану К. Павловићу, који је дао сагласност за ексхумацију из гроба који је припадао његовом покојном оцу, Кости Ст. Павловићу, секретару и рођаку Слободана Јовановића.