Времеплов (14. јул 2011)

На данашњи дан рођени књижевник и нобеловац Исак Башевис Сингер и позоришни, филмски и ТВ редитељ Ингмар Бергман.

 

Године 1904. рођен је Исак Башевис Сингер, књижевник, нобеловац. Сингер je  добитник Нобелове награде за књижевност 1978, чија су дела инспирисана традицијом и фолклором Јевреја у Источној Европи, прецизније Галицији. Ова област је историјски припадала Пољској, са честим менама кроз историју. Данас је подељена између Пољске и Украјине. Јеврејска заједница у тој области имала је бројне специфичности - и оне су најчешћа тема његових дела. Преселио се у САД 1935. Дела: романи Сатана у Горају, Москатови, Мађионичар из Лублина, Роб, Имање, Посед, Непријатељи: љубавна прича, Шоша, збирке прича Гимпел луда, Спиноза из Пијачне улице, Кратки петак, Сеанса и друге приче, Страсти, Стара љубав, мемоарске књиге У судници мог оца, Дечак у трагању за Богом, Младић у трагању за љубављу, Изгубљен у Америци.

На данашњи дан 1918. године рођен је Ингмар Бергман, шведски позоришни, филмски, радио и ТВ редитељ, добитник Оскара. Бергман је после студија на Универзитету у Стокхолму био помоћник директора Краљевске опере у Стокхолму, а затим директор неколико позоришта. Режирао је у Малмеу, Стокхолму, Гетеборгу, Лондону, Копенхагену, Ослу. У својој дугој стваралачкој каријери остварио је преко 50 дугометражних играних филмова, међу којима и неколико ремек-дела седме уметности: Осмеси летње ноћи, Седми печат, Дивље јагоде, Девичански извор, Страст, Додир, Чаробна фрула, Змијско јаје, Фани и Александар... У њима Бергман успева да споји филозофска медитирања о смислу егзистенције уопште, са до савршенства изнијансираним бриљантним филмским језиком. За свој уметнички рад награђен је са три Оскара.

1789 - Почела Француска буржоаска револуција - пад Бастиље

1808 - Успоном на Мон Блан Францускиња Мари Паради постала прва жена која је освојила највиши европски врх

1857 - Рођен Хенрик Понтопидан, дански књижевник, нобеловац
(Фредериција, 14.7.1857 - Копенхаген, 21.8.1943)

1865 - Освојен алпски врх Матерхорн

1887 - Умро Алфред Круп, немачки индустријалац
(Есен, 26.4.1812 - Есен, 14.7.1887)

1889 - Основана Друга интернационала

1902 - Основана "Просвјета", српско културно - просветно друштво у Сарајеву

1913 - Рођен Џералд Форд, политичар и државник, председник САД
(Омаха, 14.7.1913 - Ранч Мираж, 26.12.2006)

1920 - Рођен Раденко Мишевић, сликар, професор и декан Факултета ликовних уметности у  Београду
(Рогатица, 14.7.1920 - Београд, 15.2.1995)

1923 - Рођен Божидар Продановић, сликар,професор Факултета ликовних уметности у Београду
(Прањани, 14.7.1923 - Београд, 24.1.2006)

1927 - Рођен Петар Оторанов, фоторепортер
(Кикинда, 14.7.1927 - Београд, 15.1.1997)

1930 - Рођен Драгољуб Мићуновић, професор Филозофског факултета у Београду, политичар и државник, председник Скупштине СРЈ, председник Скупштине Србије и Црне Горе, председник Политичког савета Демократске странке
(Скопље, 14.7.1930)

1945 - Рођен Павле Милић, руководилац ПЈ Програмске службе ТВ Београд
(Београд, 14.7.1945 - Београд, 16.5.2007)

1954 - Умро Хасинто Бенавенте, шпански књижевник, нобеловац
(Мадрид, 12.8.1866 - Мадрид, 14.7.1954)

1957 - Рођена Љиљана Тица, манекенка и глумица
(Земун, 14.7.1957)

1965 - Умро Павле Бељански, дипломата и колекционар
(Велико Градиште, 19.6.1892 - Београд, 14.7.1965)

2004 - Умро проф. др Гавро Перазић, генерал, професор Правног факултета у Подгорици, академик
(Годиње, 27.2.1923 - Београд, 14.7.2004)

2006 - Умро Драгомир Фелба, филмски, позоришни и ТВ глумац
(Скопље, 7.7.1921 - Београд, 14.7.2006)

2008 - Умро Светислав Павловић,филмски редитељ, оснивач београдске школе документарног филма
(Рогљево, 1926 - Београд, 14.7.2008)

2009 - Умро Дагмар Стојановић Виденовић, академски сликар - сценограф
(Брно, 21.4.1943  - Београд, 14.7.2009)

2010 - Умро Иван Јагодић, позоришни, филмски и телевизијски глумац
(Зрењанин, 7.5.1936 - Београд, 14.7.2010)

број коментара 0 пошаљи коментар