понедељак, 23. мај 2011, 07:30 -> 10:05
Потпис вредан живота
Вања Пилиповић из Сонте, којој је пресађено срце пре годину дана у Аустрији и даље се налази у Бечу, јер у Србији не постоји систем који може да прати њено стање. Недостаје потпис за сарадњу, који би омогућио српским докторима да иду на едукацију у Беч, каже Вањин отац Перица Пилиповић.
Прошло је мало више од годину дана од када је Вања Пилиповић из Сонте започела нови живот. Вањи је срце пресађено трећег маја прошле године у бечкој "АКХ клиници". Вања каже да је добро, али да је разочарана што је и даље у Бечу.
Перица Пилиповић, Вањин отац, каже да доктор Зукерман не дозвољава Вањи да дође у Србију, зато што не постоји систем који може да прати њено стање и није му јасно зашто пружену руку нико не прима.
"Потпис за сарадњу, који би омогућио да наши доктори иду на едукацију у Беч, који би омогућио нашој деци, људима, да подрже живот. Једноставно, докторове речи су: 'Ми их вучемо, Светска здравствена организација гура, а они се одупиру'", каже Перица Пилиповић.
"Људи нам се јављају не можемо ништа да урадимо. Ни у Србији се ништа није променило за годину дана", каже Вања.
У околини Апатина, у Бањи Јунаковић, недавно се окупио само мали број оних који су помогли да породица Пилиповић прикупи неопходан новац и да Вања добије срце.
Председник општине захвалио је и чувеном кошаркашу Дарку Миличићу, а он је недавно продао и шампионски прстен Ен-Би-Еј лиге, да би помогао малишанима који болују од Батенове болести.
Помогао је Вањи, а нада се да ће исте среће бити и Слађана Бенке, из Чуруга. Она сада има потребних 100.000 евра, али је само једна од четворо младих људи за које јавност зна, а којима је у овом тренутку неопходно ново срце.
Кошаркаш Дарко Миличић каже да покушава да помогне колико може, а да има много богатијих људи од њега који би могли да помогну.
"Људи временом постају проклети, хоће још, хоће још. Па, не можеш да понесеш то са собом у гроб", каже Миличић.
Бивши министар здравља Томица Милосављевић од фебруара прошле године више пута је за РТС изјављивао да је само питање дана када ће живота вредан уговор између Србије и Аустрије бити потписан. Али то се није догодило.
Садашњи министар Зоран Станковић још се није изјаснио о томе, а сами кардиохирурзи чини се, имају више изговора, него воље да се ангажују на програму трансплантације срца.
У Србији више од 12 година није урађена трансплантација срца. Нема ни података за колико наших грађана је та интервенција неопходна.
