среда, 08. сеп 2010, 07:30 -> 13:44
Дознајте све о Озни
Србија би требало, до краја године, да добије Закон о отварању тајних досијеа грађана, после чега ће бити објављена имена свих сарадника тајних служби. БИА подржава усвајање закона, поједини историчари сматрају да досијеи неће открити ништа значајно.
Закон о отварању тајних досијеа грађана, који би требало да буде усвојен до краја године, предвиђа објављивање имена свих сарадника тајних служби чије шпијунирање је имало трагичне последице по грађане.
Безбедносно-информативна агенција подржава усвајање таквог закона, али и упозорава да он мора да има равнотежу између потреба демократског друштва и очувања националне безбедности Србије.
Ако се отворе тајни досијеи, знаће се ко су ти људи чије су информације кројиле животе и каријере, и због којих су многи страдали и бежали.
Планирано је отварање досијеа ОЗНА, УДБА и РДБ, то јест, свих претходника садашње Безбедносно-информативне агенције. Ипак, закон не обухвата отварања досијеа војних служби безбедности.
Александар Југовић из Српског покрета обнове изјавио је да ће грађани Србије имати приступ подацима које су о њима водиле службе безбедности.
"Биће спречена злоупотреба тих података, биће решене судбине убијених и несталих у протеклим периоду, биће омогућена рехабилитација жртава и биће обезбеђен дисконтинуитет у раду служби безбедности у односу на претходни период", рекао је Југовић.
"БИА сматра да такав закон треба донети, нужан је, али тај закон, једном за свагда, на целовит и свеобухватан начин треба да реши питање отварања досијеа које су све службе водиле против својих грађана", навео је шеф кабинета директора БИА Јован Стојић.
Свако има право да свој досије или његов део узме, или да затражи уништавање досијеа у личном присуству. То право имају и наследници до четвртог колена. Строго је забрањено откривање података о трећим лицима који се помињу у досијеима, без њихове сагласности.
Из тајних досијеа требало би да се открије да ли и данас у државној служби, странкама, има сарадника служби безбедности. Грађани који желе увид у свој досије имали би право да знају имена полицијских сарадника.
"Доношење једног таквог закона не значи да ће сад новине моћи да пишу ко је био предмет неког обрађивања, које је био прислушкиван, праћен. Тај закон мора да буде превасходно донесен да би неки људи који су били клеветани, претрепели штету, могли да нађу задовољење правде", истакао је Стојић.
Без значаја за важне историјске догађаје
Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен каже да је имао прилику да види свој досије.
"Нажалост, отварање досијеа је трајало само неколико месеци, па сигурно 30 посто ствари није истинито. И када ви објављујете у јавности те податке тек тако, неки грађани ће заиста имати проблеме и, можда, ће им бити укаљан углед без икаквог разлога", каже Хомен.
Стручњаци из Института за савремену историју сматрају да у личним досијеима грађана неће бити материјала ни чињеница које би расветлиле важне догађаје, од 1944. године до данас.
"Сазнајни квалитет тих досијеа је лош. У њима су трачеви, кафанске приче. Сада ће се видети да су већина сарадника Алекса Жуњић и Илија Чворовић", каже историчар Предраг Марковић.
"Ми ћемо имати вишак скандалозног материјала о познатим људима, доста разочарања ко је све пријављивао полицији. Међутим, то се дешавало у читавој Источној Европи и то је нормално", навео је Марковић.
У нацрту закона прописане су и казне за злоупотребе досијеа - од 6 месеци до 5 година, за објаву података без сагласности особе чији је досије. У Српском покрету обнове очекују да закон после усаглашавања неће претрпети суштинске промене.
