понедељак, 06. сеп 2010, 07:30 -> 12:25
Законом против насиља на послу
Ситуације које се, наизглед, не дају избећи на послу, као што је оговарање, по новом закону спадају у мобинг. Послодавцима и запосленима саветује се да детаљно проуче Правилник који кроз примере детаљно образлаже шта се законски сматра мобингом.
Закон против мобинга, иако донет у мају, ступио је на снагу тек пошто је, у петак, донет Правилник који примерима објашњава шта је, заправо, мобинг. Радницима се саветује да детаљно прочитају Правилник, јер многи вероватно нису знали да је и оговарање на послу мобинг.
Послодавац ће моћи да отпусти запосленог који злоставља колеге, а у случају да послодавац злоставља радника и не престане ни после упозорења, биће кажњен новчано, од 200.000 до 800.000 динара.
Снежану Татаревић психички и физички нападао је шеф на послу и на крају је добила отказ. Закон против мобинга је, каже, добар, али га је требало донети раније. Њена пријава за радни спор није решена ни после три године.
"Ја као жртва сам злостављана, истерана, а мобер је заштићен. Значи, жртва је незаштићена. Мени уопште није јасно зашто држава позива да се пријављује насиље корупција и остало, када ти људи буду обележени и буду опет поново злостављани", рекла је Снежана Татаревић.
У правилнику о мобингу, који ће бити објављен у следећем Службеном листу, како незванично сазнајемо, описано је око 40 примера злостављања.
Поред претњи, увреда и сексуалних напада, мобинг је, између осталог, када вам послодавац не даје никакав посао или добијате више посла него што можете да завршите, када вас игноришу или издвајају из радне околине, одузимају вам средства за рад, често вас безразложно надзиру, исмевају, имитирају, а и оговарање је мобинг.
Детаљан правилик за јаснији закон
У изради правилника учествовали су синдикати, послодавци, Инспекција рада и Управа за безбедност и здравље на раду.
"Правилник врло детаљно, много детаљније него закон обрађује комплетан поступак од препознавања евентуалног злостављања на раду, до свих радњи које ће се на крају окончати кажњавањем починиоца, односно заштитом радника који препозна да је злостављан на раду", рекла је Снежана Лакићевић-Стојачић из Министарства рада и социјалне политике.
Најчешће жртве су они који пријављују неправилности у раду, жене и повучени радници. Ако вас злостављају на послу, нужно је да неформално затражите од онога ко вас злоставља да престане са тим.
Александар Марковић из Савеза самосталних синдиката Србије каже да, уколико се у томе не успе, запослени се обраћа послодавцу са захтевом да покрене поступак посредовања у коме може учествовати и представник синдиката и да се мирним путем реши наведени спор.
"Уколико се у томе не успе, запослени има право да покрене судски поступак за који закон предвиђа да је хитан", рекао је Марковић.
Примедба синдиката на правилник била је то што се мобингом не сматра злоупоотреба овлашћења послодавца, на пример када вас распоређују на ниже радно место или у други град.
Они који су до сада пријавили да су злостављани, најчешће су добијали отказ и воде вишегодишње судске спорове којима се не назире крај.
Синдикалци кажу да су у многим фирмама запошљавани професионални мобери чији је задатак био да злостављају и застрашују људе, све док сами напусте фирму, без отпремнине.
Колико је крупан корак доношење Закона против мобинга говори и податак да је Србија тек девета земља у Европи која ће добити такав закон.
