Београдски Музеј аутомобила

Око стотинак возила налази се у Музеју аутомобила и сва су у возном стању. Најстарији је трицикл "марот кардон" из 1897. године, а "Ферари" из 1978. последње је возило које је пре десетак година постало део музејске збирке.

За "обичне смртнике" возила у Музеју аутомобила јесу и остаће само експонати, а иако су сви аутомобили у возном стању, тек неколицина "одабраних" имала је прилику да их "испроба".

Били су то актери култних филмова "Отписани" и "Балкан експрес", али и новијих остварења, па је главни глумац "Београдског фантома" улицама главног града Србије "јурцао" музејским "поршеом".

"У Музеју има неколико возила која служе за снимање филмова. То су аутомобили који треба да се рестаурирају, па их изнајмљујемо како би поправили финансијску ситуацију. Обично су то немачки ратни џипови", рекао је директор Музеја Братислав Петковић.

Колекција има око стотинак возила и сва су у возном стању.

"Интеракција човека и аутомобила је изузетно важна, то је справа која треба да ради, а не да стоји непомично, јер једино тако можемо да видимо како се некада возило. Била је то борба човека и машине", истакао је Петковић.

Најстарије возило у Музеју је трицикл "марот кардон" из 1897. године, у који је уграђен први модеран мотор, са преко 1.000 обртаја и има свега једну и по коњску снагу.

Крајем 19. века, прича Петковић, за покретање једног точка било је потребно пола коњске снаге, а "марот кардон" нема ни две, па је конструктор био "принуђен" да направи трицикл.

"'Ферари' из 1978. године је последње возило које је пре десетак година постало део музејске збирке. Све је теже набавити раритетне и интересантне аутомобиле, јер је њихова вредност често прецењена ", рекао је Петковић.

Возачка дозвола првог српског шофера

Према његовим речима, има доста поклона, а као један од најзначајнијих је "порше метанол" из 1976. године који је Музеју поклонио Душан Груден, инжењер из Србије који је више од 30 година радио у компанији "Порше".

"Није толико стар, али је значајан, јер је наш човек радио на њему. То је јединствен аутомобил, један једини 'порше' који није на бензин", објаснио је Петковић, напоменувши да, када је реч о колима, не важи увек правило да само они старији од 30 година "иду" у музеј.

У гаражи "олд тајмера" налази се и возачка дозвола првог српског шофера Сретена Костића, као и "шарон" који је возио. Костић је, наиме, 3. априла 1903. године, уз инструктора из Аустрије, сео у први ауто који је стигао у Београд.

Београдски Музеј аутомобила једини је у Србији, па и он, као и сви експонати, има своју причу.

Музеј је, уствари, прва јавна гаража на Балкану, саграђена 1929. године, по пројекту руског архитекте Валерија Сташевског. Зграда је проглашена за културно добро и то је његов куриозитет. Музеј је званично отворен 1994. године.

"Збирка је била приватна, моје власништво. Удружили смо се, ја, као колекционар и Скупштина града Београда, која је нашла простор", истакао је Петковић.

У музејској збирци су, поред аутомобила, први саобраћајни прописи и закони, регистарске таблице, алат, стари паркинг сатови и литература из области саобраћаја и аутомобилизма.

број коментара 4 пошаљи коментар
(субота, 26. феб 2011, 10:39)
sveta [нерегистровани]

Pokloni

Mišljenja sam da u Srbiji i njenom okruženju ima još ljudi dobre volje koji bi mogli da svoje sačuvane predmete iz domena razvoja i napretka automobilizma poklone automuzeju - Zbirka Bratislav Petković, majke Jevrosime 30 Beograd.
Na taj način ti predmeti i ime darodavca ostali bi na uvid i sećanje budućim generacijama sve dok traje muzej.
Muzej je ipa nacionalno blago pa će večno trajati.
Nadam se da će se uskoro javiti onaj ko je pročitao ovaj tekst i ceni dobrobit automuzeja za Beograd i Srbiju, pa i Balkan.
Hvala na odazivu.

(недеља, 15. авг 2010, 11:30)
Haralampije Cvetić [нерегистровани]

sajt...

Izvinjavam se, očigledno nisam bio informisan, koliko vidim sajt je krenuo (tek) prošle godine (bolje ikad nego nikad), evo pored sebe imam publikaciju ovogodišnje "Noći muzeja", muzej je prezentovan na pola male stranice ali nema navedene web adrese (kao kod drugih muzeja).

(недеља, 15. авг 2010, 11:15)
anonymous [нерегистровани]

ipak ima...

http://www.automuseumbgd.com/

(недеља, 15. авг 2010, 10:57)
Haralampije Cvetić [нерегистровани]

A sajt?

Uz sve pohvale i zahvalnost što ovaj muzej uopšte i postoji, evo nekoliko primedbi, tek da se stvari još malo poprave. Prva primedba se odnosi web prezentaciju muzeja. Ona ne postoji. Vrlo teško shvatljivo, kako i zašto, pogotovo u trenutku kada web prezentacije imaju i osnovci koji to odrade, onako, od šale. Mislm da bi muzej morao da poradi više na tom obliku predstavljanja, siguran sam da će se višestruko vratiti samom muzeju. Druga stvar, ne postoje "legende" pored eksponata (kada sam ja bio pre godinu dana nisu čak bili označeni ni imenom mnogi automobili). Sve ove, izuzetno interesantne priče koje g. Petković ima za svaki automobil, nemoguće je saznati ako se dođe u muzej i gleda postavka, jednostavno nigde nisu publikovane. Možda ja i previše tražim, ne znam kako se muzej finansijski organizuje, ali ubeđen sam, pre svega zbog velikog broja entuzijasta, da bi mnogi priskočili u pomoć sa svojim mogućnostima a sve to na opšte dobro. I da ne dužim, mislim da bi pokretanjem web prezentacije muzej iskoračio iz beogradskih okvira (što i zaslužuje) a onda bi stvari došle sve na svoja mesta. Ubeđen sam da bi mnogi ljubitelji oldtajmera svojim dobrovoljnim angažovanjem celu stvar unapredili.