недеља, 18. јул 2010, 07:30 -> 07:42
Фарма изворних врста животиња
Стара планина, као парк природе, има могућности за развој планинског, ловног и сеоског туризма. Захваљујући ентузијастима, на обронцима те планине опстаје необична фарма аутохтоних врста животиња.
Иако су многа села око Старе планине опустела, има и упорних који се не одричу природе. Стара планина, као парк природе, има могућности за развој планинског, ловног и сеоског туризма.
Захваљујући ентузијастима, на обронцима те планине опстаје необична фарма аутохтоних врста животиња.
Тридесетак километара од Димитровграда уз саму границу са Бугарском свакодневно су у испаши стада балканског магарца, бардока оваца, коња нонинса и грла буше, најстарије балканске расе говечета.
Ретки примерци каракачанске овце, нашли су овде уточиште захваљујући ветеринару Сергеју Иванову, који помаже мештанима планинских села, да сачувају од заборава аутохтоне врсте животиња.
"Бићу неискрен ако кажем да је увек било лепо. Сточарство је такав посао где има и успона и падова и ружних и лепих тренутака, али се не кајем јер смо у последњих неколико година извукли неколико раса са руба нестанка", рекао је Иванов.
Ово најбројније стадо буша у Србији има 90 примерака црне, сиве, жуте чак и тиграсте буше, која је у свету веома ретка.
Грла се углавном користе за производњу меса са географским пореклом и знаком здраве хране, јер користе искључиво планинску испашу.
Тржишту је недавно понуђено и 300 пари чарапа исплетених од вуне балканских раса оваца.
"На овом простору биће у понуди јагњеће месо од пиротске овце, јаретина од балканске козе, као и кожа ових животиња", навео је Иванов.
Они који су после приватизације изгубили посао, попут Видојка Гочева, радника гумарске индустрије, радни век су наставили на планини. "Мора да се ради. Двадесет дана радимо, а 10 одмарамо", невео Гочев.
Када на овом простору буде отворен планирани гранични прелаз са Бугарском, људима који брину о овом генетском потенцијалу Србије, велико тржиште Европске уније биће удаљено само 60 километара.
