Преминуо Светозар Стојановић

Професор у пензији Београдског универзитета и председник Центра за националну стратегију Светозар Стојановић преминуо у Београду у 79. години.

У Београду је у 79. години умро доктор филозофије на Београдском универзитету у пензији и председник Центра за националну стратегију Светозар Стојановић.

Стојановић је рођен 1931. године у Крагујевцу. Дипломирао је 1955. на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а докторирао филозофију 1962. године.

Заједно са седам других професора и наставника такозване "Праксис групе", због дисидентске делатности избачен је са Београдског универзитета у јануару 1975. године, на који је враћен почетком деведесетих. Био је члан Управног одбора Корчуланске летње школе која је окупљала утицајне филозофе из тадашње Југославије и Европе.

Радио је као гостујући професор на многим угледним универзитетима у САД, Немачкој, Великој Битанији, Аустрији, Индији.

Био је оснивач и председник Српско-америчког центра из Београда, који је потом прерастао у Центар за националну стратегију и његовог Форума за српско-амерички дијалог и сарадњу.

Од 15. јуна 1992. до 31. маја 1993. године био је специјални саветник и водио саветнички тим тадашњег председника СРЈ Добрице Ћосића. Када је Ћосић смењен, поднео је оставку.

Био је, такође, члан Комисије за истину и помирење, коју је именовао некадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница. Стојановић је био члан спољнополитичког савета при Министарству иностраних послова Србије и члан Савета Републичке Радиодифузнеагенције.

Стојановић је био и директор у пензији Института за филозофију и друштвену теорију.

Радио је као главни и одговорни уредник часописа "Праксис Интернешнел", Оксфорд, Велика Британија (1987-1990) и члан Управног одбора компаније "Политика".

Изабран је 1977. за члана париског Међународног института за филозофију, међу чијим изабраним члановима су били и филозофи Ханс Георг Гадамер, Карл Ото Апел, Јирген Хабермас, Лешек Колаковски и други. Од 1996. био је изабрани члан Академије за хуманистичка истраживања из Москве.

Објавио је седам књига, четири брошуре и око 130 часописних расправа и чланака. Списи су му преведени на 14 језика. Међу књигама на српском су "Савремена мета-етика", "Између идеала и стварности", "Историја и партијска свест", "На српском делу Титоника" и друге.

Датум и место сахране професора Светозара Стојановића биће саопштени накнадно.

Стојановић, човек изузетне људске непосредности

Вест о смрти филозофа Светозара Стојановића, председника Центра за националну стратегију, професора Београдског универзитета и бројних светских универзитета, оснивача и председника Српско-америчког центра у Београду, члана Комисије за истину и помирење, дубоко је потресла његове пријатеље и сараднике.

Професор Славољуб Ђукић рекао је Танјугу да је Стојановић оставио траг као интелектуалац који је следио своја уверења и уљудношћу придобијао широко поштовање и пријатељство, свуда се нашао где је требало смело дићи глас и помоћи угроженима.

Према речима Јагоша Ђуретића, Стојановић је припадао свом народу на начин истинског космополите, био је "човек беспрекорне демократске толеранције у свим многобројним расправама у којима је учествовао, а ми који смо га добро знали знамо да је демократски етос припадао самој његовој природи, да су моралност и хуманитет нешто што је напросто извирало из његове људске природе".

Филозоф Слободан Дивјак је рекао да је Стојановић, његов дугогодишњи пријатељ и професор, за кога га везују многе лепе успомене, један од наших навећих интелектуалаца послератне генерације.

Јово Цветковић, један од суоснивача изадавачке куће "Албатрос плус", рекао је да је Стојановић био човек изузетне људске непосредности, огромног социјалног активизма и ретко искрене националне брижности.

"Нема много личности у нашем јавном животу које су одиста живеле своја морална уверења. Он је и као филозоф и етичар био достојан тога пута", истакао је Цветковић.

број коментара 6 пошаљи коментар
(понедељак, 10. мај 2010, 01:03)
anonymous [нерегистровани]

Saučešće porodici!

Hvala za sve što ste uradili za Republiku Srpsku, nećemo zaboraviti! Neka vam je vječna slava!

(субота, 08. мај 2010, 19:05)
anonymous [нерегистровани]

Bio je covek u svemu

Ostacete neprezaljeni i nezaboravljeni.

(субота, 08. мај 2010, 17:06)
anonymous [нерегистровани]

poslednji pozdrav

Dragi profesore, neka vam je vecna slava i hvala. Imao sam priliku upoznati profesora Stojanovica,bio je retko vidjeni intelektualac i pravi patriota.

(субота, 08. мај 2010, 16:53)
anonymous [нерегистровани]

profesore,hvala i dovidjenja

Bilo je casno ziveti u Tvom vremenu,hvala PROFESORE1

(субота, 08. мај 2010, 15:39)
anonymous [нерегистровани]

zaista tako

Kratko i jasno recena nasa stvarnost. Ima mnogo dobrih mladica i djevojaka na nasim fakultetima, zato ne gubim nadu da ce raditi za svoju zemlju.
Koliko je divnih i slavnih ljudi dala ta nasa zemlja. Trebali bismo biti ponosni i uciti, uciti, uciti ko smo.

(субота, 08. мај 2010, 15:19)
anonymous [нерегистровани]

Нека му је вечна слава!

Био је један од највећих српских интелектуалаца и искрени патриота. Србији је све теже а великих људи је све мање...