Сахрањен Момо Капор

На београдском Новом гробљу сахрањен писац, сликар и новинар Момо Капор. "Смрт је однела оно што је њено. Докопала му се тела, али његовом делу није наудила него га учинила још видљивијим и непоновљивијим него што је било", рекао академик Матија Бећковић у опроштајном говору. Град ће подићи Капору спомен обележје, најавио градоначелник Ђилас.

У Алеји заслужних грађана на Новом гробљу данас је у присуству великог броја поштовалаца сахрањен један од најпопуларнијих и најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момчило Момо Капор (1937-2010).

Дошли су да га испрате "обични" Београђани о којима је као својеврсни хроничар овога града непрестано писао, али и његова браћа по перу и кичици и личности из јавног и културног живота града, Србије и Републи Српске.

Међу нима били су Лубивоје Ршумовић, Никола Кусовац, Душан Ковачевић, Игор Мандић, Милорад Вучелић, Вук Бојовић, Рада Ђуричин, Војислав Коштуница, Радмила Хрустановић, Корнелије Ковач, Мирјана Бобић Мојсиловић, Милош Шобајић, Слободан Ракитић, Адам Пуслојић, Александар Берчек, Оља Бећковић...

Опело је служио владика Атанасије Ракита.

Опраштајући се од "сабрата и кума", наш велики песник, академик Матија Бећковић рекао је да је смрт Моме Капора јединствена прилика да се види је ли Београд жив, или није.

"И већ на његовом испраћају уверавамо се да да још жив 011, и да најврелијим сузама оплакује свог омиљеног писца и највољенијег грађанина. Од велике господе коју је Београду подарила Херцеговина, Момо Капор остаје међу највећима као и понајвећи Београђанин међу Београђанима", рекао је Бећковић.

Написао је колико једно удружење књижевника и насликао колико цела ликовна академија, приметио је он.

"У вишегодишњој бици са опаком болешћу уписао се у знамените херцеговачке јунаке, мирно гледајући смрти у очи. Више је мислио на своју редовну рубрику него на своју бољку, и када му се узимао говор и слабио вид није се одвајао од прибора за цртање и писаће машине, " подсетио је Бећковић.

До последњег даха, како је приметио, замајавао је смрт.

Подсетио је, такође, да је Капор својевремено записао да га историја никада није занимала и да "његово породично стабло не иде даље од његових ђонова".

Момо Капор је, додао је, био је од оних људи који не могу да остаре и остао је младић и у 73. години.

"Смрт је однела оно што је њено. Докопала му се тела, али његовом делу није наудила него га учинила још видљивијим и непоновљивијим него што је било", рекао је Бећковић коме је Капор у аманет оставио да се скупу обрати на његовој сахрани.

Комеморација у Скупштини града 

У Скупштини града Београда одржан комеморативни скуп једном од најпопуларнијих и најчитанијих српских писаца Момчилу Моми Капору.

На комеморативној седници говорили су градоначелник Београда Драган Ђилас, писац, академик Добрица Ћосић, песник Рајко Петров Ного и сликар Милош Шобајић.

Градоначелник Ђилас рекао је да је Капор био симбол Београда и град ће му у знак захвалности на Ади Циганлији, "месту које је толико волео", подићи спомен обележје.

"Београд је Моми био центар света, својим стварањем давао је енергију и шарм овом граду. Момино место остало је празно", рекао је Ђилас на комеморативном скупу у Скупштини града.

Академик Добрица Ћосић рекао је да "нема ничега у Београду што чаробњак Капор није описао" и додао да "што му није стало у причу стало је у слику".

Сликар Милош Шобајић је нагласио да је Београд без Моме Капора празан, тужан и пуст.

"Ако би једном Београд, као Атлантида потонуо, по Капоровим књигама и цртежима могао би се обновити до најситнијег детаља", рекао је песник Рајко Ного.

Момо Капор је прекјуче преминуо у 73. години на Војно-медицинској академији.

број коментара 13 пошаљи коментар
(недеља, 07. мар 2010, 19:44)
херцеговац из бгда [нерегистровани]

капор из мириловића

био је мајстор речи, уживао сам слушајући га; човек великог шарма. много је задужио свој српски народ а нарочито Београд.Осећам празнину и тугу ко ће на тако леп начин поново писати о Београду.

(недеља, 07. мар 2010, 19:42)
nikolina [нерегистровани]

Hvala Momi

Zasluzio je najposebnije mesto u Beogradu. Niko nikada nije opisao Beograd, pokazao ga, dao mu pecat. Otkrio je njegovu dusu.
Zasluzuje najvidnije mesto u Beogradu.

(субота, 06. мар 2010, 12:40)
anonymous [нерегистровани]

Momo

Momo jeste veoma voleo Adu Ciganliju i uopste nase reke, ali je Momo, iznad svega, voleo i 'bermudski trougao' (deo Beograda izmedju nekadasnjih kafana Sumatovac, Grmec i Lipa), voleo je i kondinu ulicu, i kafane Zora i Mornar, voleo je i Knez Mihajlovu ulicu, Kalenica pijacu, Vracar, i Karadjordjev park, i mnoge druge delove Beograda, pa smatram da nije u redu da se spomenik Momi podigne na najskrajnutijem mestu - na Adi Ciganliji umesto negde na mestu gde ce da bude uocljivi i manje pust, jer je on to zasluzio.

(субота, 06. мар 2010, 08:04)
jedna beogradjanka [нерегистровани]

Slovenija

hvala ti sto si bio,to sto jesi.sto si zajedno sa velikim duskom radovicem i zokom radmilovicem ostavio takav pecet tvojim beogradjanima.bices uvek sa nama i u maderi i na adi i po celom begisu bio si
i ostao ljudina.slava ti.

(субота, 06. мар 2010, 06:51)
anonymous [нерегистровани]

април 08 Митровица

Упознао сам Мому пре нешто мање од 2 године у Косовској Митровици. Седео је у једној кафани са колегом песником Рајком Петровим Ногом и, мислим, једном фином дамом, пио вино и распредао о неким песничким темама. Видело се да је његово присуство пуно значило обичном свету тамо, то је ваљда и био разлог његовог доласка. Лака му била света српска земља.

(субота, 06. мар 2010, 00:48)
anonymous [нерегистровани]

Na žalost

Tačno je to a nama za utehu što je to i sam Momo znao.

(петак, 05. мар 2010, 21:51)
Predrag Dimitrijević [нерегистровани]

Hvala ti poštovani gospodine Momo!

Nikada vas nisam upoznao ali ste vi bili član naše porodice kroz vaše knjige, tv i radio emisije... i zauvek ćete to ostati. Pronašli ste ključ besmrtnosti jer ste živeli život vredan sećanja! Hvala vam što ste postojali!

Porodica Dimitrijević

(петак, 05. мар 2010, 19:42)
Vladimir 0710 [нерегистровани]

Primedba na komentar

Prvo, u princiou ne čitam komentare sa potpisom "Anonymous" sada je bio izuzetak. Potpišite se imenom, nadimkom, pseudonimom ili šifrom potpuno je svejedno. Drugo, dok je Moma Kapor bio živ bio je prisutan na svim kulturnim manifestacijama, književnim večerima i drugim skupovima gde je dobio pohvale i priznanja za svoj rad. Postoje audio zapisi na radio stanicama i video reportaže na televizijama kao tragovi da je svuda bio omiljen i dragi gost. Da ste slušali radio Beograd 2 RTS-a, u pravim trenucima gledali TV RTS-a, listali novine i pročitali sve knjige Mome Kapora drugačiji bi vam bio komentar i potpisan. Moma bi se nasmejao ovome i rekao, na šta bi ličilo da se pisac na svojim knjigama potpisuje kao Anonymous.

(петак, 05. мар 2010, 17:41)
anonymous [нерегистровани]

Na žalost...

Kod nas se uvek priča o nekome kad umre sve naj lepše a dok je živ niko ga i ne primećuje žalosno ali istinito.

(петак, 05. мар 2010, 13:28)
Vladimir 0710 [нерегистровани]

Veliki čovek i umetnik

Mnogo će nam nedostajati, ali ostaju trajno u nama njegov lik, karakter, izgovorene mudre reči i pored nas sva umetnička dela. Za sećanje na njega treba osnovati "Klub Moma Kapor" u kome bi se okupljali svi mladi umetnici. Među njima ima neko sličan (samo ih treba otkriti), verujte mi bilo bi mu drago, bio je veliki čovek i umetnik. Moje iskreno saučešće familiji Mome Kapora. Pozdrav