субота, 20. феб 2010, 07:45 -> 07:51
Враћање дуга српским великанима
Враћање посмртних остатака Слободана Јовановића из Лондона у Београд, што најављују из Владе, враћа наду да ће они који су задужили домовину добити место које заслужују.
Многи великани науке, културе и уметности, кроз историју, по заслуге су морали у иностранство. Ни данас Србија не може да се похвали третманом према истакнутим личностима.
Враћање посмртних остатака Слободана Јовановића из Лондона у Београд, што најављују из Владе, враћа наду да ће они који су задужили домовину добити место које заслужују.
Случај Слободана Јовановића, председника владе у изгнанству, истакнутог правника, историчара, у Министарству дијаспоре виде као симбол настојања Србије да стави тачку на прошлост и исправи историјске неправде. Многи то још чекају, али Јовановић је пре три године прво рехабилитован и ослобођен комунистичке оптужбе да је државни непријатељ.
Министар за дијаспору Срђан Срећковић сматра да је дошло време да се, уз све државне почасти, посмртни остаци овог човека врате у Србију и да на један достојан начин, у складу са традиционалним обележјима и свим државним почастима буде сахрањен у породичној гробници у Алеји великана.
"На тај начин ћемо још једном послати поруку да смо спремни да ставимо тачку на братоубилачки рат који је трајао од 1941. до 1945. године, који је оставио тако пуно последица на ткиву нашег националног бића", наводи Срећковић.
"У том смислу, очекујем да се ово догоди у наредних неколико месеци, верујем до краја године и верујем да ћемо на тај начин јасно послати поруку да желимо да будемо једна модерна земља окренута будућности", наводи министар.
Генерације су завшавале права, а да нису прочитале ни један рад знаменитог декана. Дела Јовановића, али и Живојина Перића, и других неистомишљеника некадашњих власти на овим просторима, повучена су из библиотека. Амфитеатри сада носе њихова имена, а Правни факултет залаже се да им се Србија другачије одужи.
Учинити дела доступним
Професор Правног факултета у Београду сматра би им се на адекватан начин одужили ако бисмо прво њихово дело учинили доступним и најзад да успомену на њих негујемо, било тако што ћемо организовати стручне расправе, скупове поводом њиховог рада.
"Чини ми се да је можда много важније да на том путу одуживања Београд можда да по њима име појединим улицама", наводи Јовица Тркуља.
Свака иницијатива да се давно преминули знаменити Срби пренесу у домовину, подразумева, увид у тестамент, жељу покојника, али и сагласност сродника.
Да су комунистичке власти 1947. породици испуниле жељу, чувена сликарка Милена Павловић Барили почивала би у Пожаревцу, а не у Риму. Потомку, Драгану Павловићу, који је наследио таленат најважније је да се чува Миленино дело.
"Нисам за то да се људи дирају. Чињеница је да је она имала ту жељу, стално се враћала у Пожаревац, имала је велику жељу да овде добије неко признање. Мислим да је много боље да јој овде подигнемо неки споменик или тако нешто. да дамо некој улици њено име", каше Павловић.
Милеви Марић Ајнштајн, највећој српској научници, са више од 60 година закашњења подигнута је спомен плоча на циришком гробљу. Премештање у Србију подразумевало би захтевну ДНК анализу јер се једва открило и где је сахрањена.
Уз настојање да се убрза доношење одлука о рехабилитацији, у Влади Србије најављују да ће наставити и да трагају за славним Србима који почивају у иностранству.
