уторак, 13. јан 2009, 12:13 -> 12:30
Правилник о контроли интернета ступио на снагу
Нови измењени правилник о контроли интернета ступио на снагу. Јавност оштро критиковала прва верзију тог документа коју је предложио Рател.
У 2009. години поново је ступио на снагу Правилник о техничким условима за надзор интернет комуникације. Прва верзија тог документа је промењена и из њега су избачене поједине одредбе које су изазвале негодовање јавности.
Нова верзија Техничких услова, који су ступили на снагу 8. јануара, прописује да хардвер и софтвер за електронски надзор морају да омогуће стварање неизбрисиве базе података о прислушкивању и надгледању интернет комуникације и интернет активности.
Та база, како се наводи у документу Техничких услова, мора да садржи податак о томе ко је обавио надзор, о правном основу за надзор интернет активности, као и податке о томе које активности су надзиране и датум и време надзора.
Из новог правилника избачена је одредба да интернет оператер мора да именује особу за комуникацију са "надлежним државним органима" уз сагласност државних органа, што је једна од одредби које су изазвале оштре реакције јавности.
Тај подзаконски документ прописује да интернет оператери морају о свом трошку да омогуће државним органима да надзиру интернет активности корисника, као и да им доставе податке о корисницима и сервисима.
У саопштењу које је поводом поновног ступања на снагу Техничких услова издао Рател, наводи се да је то подзаконски документ и да се спроводи у складу са Законом о телекомуникацијама, Уставом, као и са Законом о заштити података о личности који је недавно усвојен.
Због могуће злоупотребе одбачена прва верзија правилника
Прва верзија правилника ступила је на снагу у јулу 2008. године, а против тог правилника су се изјаснили повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, заштитник грађана Саша Јанковић, невладине организације и стручњаци, а интернет провајдери су указали да би им примена техничког упутства наметнула велике трошкове.
Шабић је указао да би примена тог правилника могла да доведе до злоупотреба јер Србија још нема закон о заштити података о личности ни функционалне механизме заштите права на тајност података.
Рател је Техничке услове ставио ван снаге крајем августа, после консултација са Заштитником грађана, а 22. децембра донет је нови текст, у који су унете измене и на који је "зелено светло" дало и Министарство за телекомуникације, па је он ступио на снагу 8. јануара.
У међувремену је усвојен и Закон о заштити података о личности, који се примењује од 1. јануара 2009. године.
