У Србији годишње 35.000 људи оболи од рака

Дијагнозу малигне болести сваке године у свету добије скоро 13 милиона људи, а од неког облика те болести умре скоро осам милиона људи. И у Србији статистика је поражавајућа - годишње оболи око 35.000 људи, а умре више од 20.000. Четврти фебруар обележава се као дан када је цео свет уједињен у борби против глобалне епидемије рака.

Готово свако од нас познаје некога ко има рак, многи од нас у породици имају неког ко има рак, али је вероватно и свако од нас изгубио неког због те болести.

Ејми је мислила да ће тридесету годину провести у путовањима, љубави, успешним пројектима. Међутим, у тој години откривен јој је рак дојке. Ејмино путовање сада је посвећено борби против те болести, а њене поруке путују светом.

"Свет је почео да ми се распада. Постављала сам питање зашто ја? Да ли да заборавим на жеље и снове, да ли ћу победити болест? Морам да мислим о томе да имам будућност", каже Ејми.

Статистика у Србији поражавајућа - лоше животне навике, избегавање лекара, а онда и питање да ли ћемо на време стићи до дијагностике и лечења.

Грађани Србије најчешће оболевају од рака плућа, дебелог црева, простате, дојке и грлића материце. Најважнија порука је да је неопхподно променити лоше животне навике и ићи на редовне прегледе. Уколико се малигна болест добије - држава и систем морају да пруже благовремено и одговарајуће лечење.

Директор Медикалне онкологије Института за онкологију и радиологију Србије Даворин Радосављевић каже да је лечење малигних болести у Србији добро и да нема застоја.

"Када причамо о хемиотерапији и снабдевању лековима то је стандардно и добро, нема застоја и проблема. Сви се лече, што не значи да је идеално за све типове, и да не треба стално унапређивати то лечење", рекао је Радосављевић у разговору за Дневник РТС-а.

Према његовим речима, на хемиотерапију се чека најдуже три недеље, а онда се одвија по унапред заказаним циклусима. Што се тиче снабдевања лековима, истиче да листа лекова пет година није унапређена.

То је важно за неке туморне типове, као што је меланом. Заиста треба унапредити лечење ако желимо да достигнемо светске стандарде, каже Радосављевић.

У Институту за онкологију и радиологију Србије преко 150 пацијената дневно добије свој хемиотерапијски циклус.

Директор Института за онкологију и радиологију Србије проф. Др Радан Џодић каже да мора да се подигне свест да су малигне болести честе као васкуларне, да ће бити још чешће, али да су потенцијално излечиве уколико се открију у првим стадијумима. 

Српско лекарско друштво данас почиње пројекат "Онкологија у Србији - знањем против болести", у оквиру којег ће бити одржани семинари, веб-семинари о симптомима, раном збрињавању, па и о палијативној нези оболелих од неке врсте рака.

Радосављевић каже да је то прилика да се и Српско лекарско друштво укључи у едикацију, коју види као веома важну у лечењу малигних болести.

Мушкарци у Србији најчешће оболевају од рака плућа, дебелог црева и простате, а жене-од рака дојке, грлића материце и канцера плућа. Држава је увела организоване прегледе на рак дојке, грлића материце и дебелог црева. Међутим, на позив се одазива тек сваки други мушкарац, односно свака трећа жена.

Ове врсте болести лече се хирургијом, хемотерапијом и радиотерапијом.

У овом тренутку Србија највише проблема има са зрачењем, јер је недовољно апарата који се често кваре. Иако су купљени нови, и очекује се набавка још најмање шест акцелератора из кредита Светске банке, још је неизвесно када ће они почети да раде.

Министар здравља др Златибор Лончар каже да ће четири акцелератора за зрачење бити и у Београду, Нишу и Крагујевцу.

Надлежни су обећавали да ћемо ову годину дочекати без листе чекања на зрачење, али то обећање у овим првим месецима 2016. неће бити остварено.

Остали аутори: Ана Стаменковић
број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 04. феб 2016, 11:59) - Nenad [нерегистровани]

Prevencija

Nista se ne radi na prevenciji ili jako malo da ne bude da je bas sve tako. Prevencija je jako vazna. Bavimo se samo posledicama a o uzrocima gotovo da i ne pricmo. Ishrana, fizicka aktivnost, boravak u prirodi ili na otvorenom i nekoliko drugih faktora bi za pocetak ovu brojku smanjili na pola posle samo dve do tri godine ozbilje kampanje. O tome treba razmisljati ako je nekome u interesu zdrava nacija. Pozdrav.