петак, 09. окт 2009, 11:31 -> 20:04
Почаст краљу Александру
Председник Србије Борис Тадић положио венац на краљев гроб на Опленцу. У цркви Светог Ђорђа служена архијерејска литургија поводом обележавања 75 година од смрти краља Александра Првог Карађорђевића. Министар Јеремић и престолонаследник Александар II положили у Марсељу венце на споменик краљу Александру и француском министру Лују Бартуу.
Поред председника Србије Бориса Тадића, почаст убијеном југословенском краљу одали су и министар одбране Драган Шутановац, представници дипломатског кора и представници породице Карађорђевић.
Изложбу "Државнички и ратнички пут краља Александра Првог" у
кући краља Александра Карађорђевића отворио је министар одбране Драган Шутановац.
Шутановац је навео да ће историја краља Александра Првог Карађорђевић упамтити и по политици југословенства која се на
жалост показала као неуспешна.
"Седамдест пет година после смрти краља Александра можемо да кажемо да је био велики визионар. Његов пројекат није успео не зато што је био лош, него зато што следбеници тог пројекта нису били дорасли", навео је министар.
Додао је да се Србија данас враћа на пут политике интеграција коју је
краљ Александар понудио региону, али да се та политика сада не односи на регион него на читаву Европу.
У цркви Светог Ђорђа на Опленцу у Тополи служена је света архијерејска литургија.
На споменик краљу Александру у Марсељу венце су положили министар спољних послова Србије Вук Јеремић и престолонаследник Александар II Карађорђевић.
Литургију са парастосом на Опленцу, служили су владика шумадијски Јован и епископ аљаски Николај, уз саслужење свештенства из Тополе и црквеног хора "Опленац".
Парастосу су присуствовали и принцеза Катарина и принц Владимир са супругом Бригитом.
На гроб краља Александра у крипти опленачке цркве венце су положили делегације општина Топола, Аранђеловаца и других градова, Задужбине краља Петра Првог, као и представници бројних невладиних организација и удружења.
Високе делегације ће присуствовати и отварању изложбе у кући краља Петра "Од Марсеља до Опленца", на којој су изложене фотографије, документа, ордење и остали експонати, највећим делом посвећени убиству краља Александра 9. октобра 1934. године у Марсељу.
Пуцањ у државу и европски мир
Министар Јеремић и престолонаследник Карађорђевић, у Марсеју су положили венце одавајући пошту и француском министру спољних послова Лују Бартуу, који је такође страдао у атентату.
Венце на споменик у Марсељу положили су и префект региона Мишел Сапини, представници града Марсеља, као и представници француско-српског удружења бораца Петар I.
Са Александром II Карађорђевићем венац је положио и његов син, принц Филип.
Говорећи на церемонији у центру Марсеља, после интонирања химни, Јеремић је рекао да је краљ Александар био прва жртва фашистичког терора и да је ово дан туге за Србију и Француску.
"Заједно смо били у ратовима, победама и губицима, а данас смо заједно у миру, са жељом да живимо у уједињеној Европи", рекао је Јеремић.
Јеремић је рекао и да је пуцањ у краља Александра, који био жртва фашистичко-усташког терора, "био пуцањ у нашу државу и европски мир".
"Краљ Александар био је ујединитељ, имао је дубоко поштовање према историји свог народа и напредну визију уједињења и интеграција и био је први прави европски државник на челу наше државе", истакао је Јеремић.
Престолонаследник Карађорђевић је рекао да је ово за њега тужан дан и нагласио да је његов деда био прва жртва фашизма.
"Дошао сам својим сином Филипом да обележимо овај тужни дан", рекао је Карађорђевић. Захвалио је министру Јеремићу, Влади Србије и председнику Борису Тадићу, као и Француској и Марсељу, што су омогућили обележавање овог дана.
"Полагање венаца на споменик мог прадеде за све нас је специјални тренутак, јер нас нагони на размишљање где смо били пре 75 година, а где смо сада", рекао је принц Филип.
Принц је додао да је дирнут данашњом церемонијом и топлим дочеком који им је приређен. После церемоније, приређен је пријем у префектури Марсеља.
На данашњи дан пре 75 година краљ Александар I Карађорђевић, упамћен као краљ ујединитељ, убијен је по доласку у Марсељ, а ранама задобијеним у атентату подлегао је и француски шеф дипломатије Луј Барту.
Историчари и познаваоци тог времена тврде да иза атентата који је извршио Владо Черноземски стоје тајне службе земаља које су тежиле ревизији Версајског поретка (Италија, Немачка, Мађарска), док су извршиоци били чланови усташке организације коју је предводио Анте Павелић и чланови пробугарске струје ВМРО.
