четвртак, 08. окт 2009, 07:36 -> 17:57
Уставни суд о Закону о информисању
Парламент у року од 30 дана да достави одговор на предлог и иницијативе о оцени уставности Закона о информисању, одлучио Уставни суд. Законодавни одбор Скупштине Србије ће Уставном суду у законском року доставити мишљење о изменама и допунама Закона.
Уставни суд је одлучио да затражи одговор парламента на предлог и иницијативе за оцену уставности Закона о јавном информисању и сагласности тог Закона са потврђеним међународним договорима и дао рок од 30 дана за достављање одговора.
Према речима судије известиоца Весне Илић Прелић, из досадашњег поступања Суда јасно је да предмет има приоритет, како би у што краћем року утврдио да ли су одредбе које се оспоравају у предлогу и иницијативама у складу са Уставом и међународним уговорима.
Весна Илић Прелић је изјавила да су предлогом заштитника грађана Саше Јанковића и иницијативама оспорене готово све одредбе недавно усвојеног Закона.
Средином септембра у Уставни суд пристигле су две иницијативе грађана за оцену уставности измењеног Закона о информисању, а 23. септембра предлог за оцену уставности поднео је заштитник грађана Саша Јанковић, наведено је у саопштењу Уставног суда.
Председник Законодавног одбора Влатко Ратковић рекао је да ће у законском року Уставном суду Србије бити достављено мишљење о изменама и допунама Закона о информисању, поводом предлога и иницијатива за оцену уставности који су упућени том суду.
"Што се тиче ове иницијативе, данас сам сазнао за то. Предмет није достављен Законодавном одбору. Чим буде достављен ми ћемо поступити у складу са законом о Уставном суду и у складу са Пословником. Поштоваћемо рок према званичној процедури", рекао је Ратковић.
Према речима Ратковића, Законодавни одбор је надлежан да поступа у уставним предметима, односно да доставља мишљења Уставном суду поводом покренутих иницијатива.
У иницијативама и предлогу заштитника грађана оспорене су одредбе које се односе на остваривање слободе медија и права на својину, забрану делатности, као и на пренос и располагања права на јавно гласило, вођење и упис у регистар јавних гласила и новчане казне.
Заштитник грађана затражио је од Уставног суда да оцени уставност одредаба које прописују да само домаће правно лице има право да оснује јавно гласило, чиме је право ускраћено домаћим физичким и страним физичким и правним лицима упркос одредабама Устава који "сваком" гарантује право да оснује јавно гласило.
Оснивач јавног гласила не може пренети нити на други начин располагати правом на јавно гласило или правом на издавање јавног гласила, чиме се, према мишљењу Јанковића, крши слобода привређивања и имовинска права.
Измењеним законом није дозвољено оснивање јавног гласила под истим или сличним именом које може изазвати забуну у погледу идентитета јавног гласила, чиме се прекомерно и неосновано ограничава слобода издавања јавног гласила тако што се идентитет јавног гласила везује искључиво за име.
Омбудсман: Повређено уставно начело једнакости пред законом
Закон предвиђа да се у случају повреде забране поновног издавања истоименог јавног гласила покреће поступак за привредни преступ и изриче мера привремене обуставе издавања јавног гласила до правноснажног окончања поступка.
Јанковић сматра да привредни преступ, који би се састојао у поновном објављивању истоименог јавног гласила, није у Уставу увршћен у разлоге који допуштају забрану јавног гласила.
"Забрана издавања јавног гласила које није уписано у регистар јавних гласила, и новчана казна за "привредни преступ" издавања јавног гласила које није уписано у Регистар јавних гласила, несагласни су са одредбама Устава и обавезујућим међународним изворима права, јер они не допуштају да се јавно гласило забрани зато што није уписано у регистар", сматра Јанковић.
Јанковић сматра да Устав гарантује да се јавно гласило издаје слободно од било какве претходне радње власти, као што су цензура, дозвола, одобрење, пријава или регистрација, које представљају мешање јавне власти у слободу оснивања јавног гласила.
Држава, како је наведено, једино сме да издавање електронског јавног гласила уреди законом, односно да издавање таквог јавног гласила услови дозволом.
"Висина казни које су Законом о изменама и допунама Закона о јавном информисању прописане како за привредне преступе, тако и за прекршаје, виша је од казни за преступе и прекршаје прописане другим законима, иако није утврђено да су тежина и последице радњи које су овим законом проглашене привредним преступом или прекршајем већи од тежине и последица радњи које су пенализоване другим прописима као преступи или прекршаји", каже се у саопштењу омбудсмана.
Тиме је повређено уставно начело једнакости пред законом, а поједине казне одређене су у фиксном за све случајеве истом износу, без обзира на тежину преступа и друге релевантне околности конкретног случаја, чиме се нарушава и принцип индивидуализације казне, као израз уставног начела једнакости пред законом, каже Јанковић.
Казне прописане законом су несразмерне, прекомерне и у стању да окончају егзистенцију јавних гласила чиме се гуши слобода медија, наведено је у саопштењу омбудсмана.
Измене и допуне Закона о јавном информисању ступиле су на снагу 8. септембра, а тим законским одредбама пооштрена је казнена политика за кршење професионалних норми и уведено неколико привредних преступа који могу довести до гашења медија.
Влада Србије је 9. јула упутила Скупштини на усвајање по хитном поступку Закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању, а парламент је 31. августа изгласао Закон.
