среда, 07. окт 2009, 17:39 -> 20:00
Кладионице нису за малолетнике
Представници државне управе и кладионичи, на округлом столу организованом на тему "Малолетна лица и игре на срећу", закључили да Закон о играма на срећу треба усмерити на забрану уласка малолетних лица у кладионице.
Закон о играма на срећу првенствено треба да буде усмерен на забрану уласка малолетних лица у кладионице, а потом и да регулише удаљеност ових објеката од основних и средњих школа, закључак је учесника данашњег округлог стола организованог на тему "Малолетна лица и игре на срећу" на коме су учествовали представници државне управе и кладионичара.
Отварајући ову расправу, градоначелник Београда Драган Ђилас је рекао, да заједно са компанијама које се легално баве овим бизнисом треба да се нађе решење које је свима прихватљиво, а које ће гарантовати да малолетна лица немају могућност да се појаве у кладионицама.
"Очекујем да ћемо до краја године створити потпуно јасну законску регулативу која ће омогућити да се изборимо са овим проблемима, али и са проблемом илегалних кладионица у граду које нису ни у каквом систему и у које свако може да уђе", рекао је Ђилас.
У наредних неколико месеци биће проверено више од 200 кладионица са списка који су доставили директори школа, а за које они сматрају да је неопходна провера удаљености, нагласио је Ђилас и додао да је осим одређивања удаљености, потребно забранити малолетницима да улазе у кладионице и у пратњи родитеља.
Заменица републичког омбудсмана Тамара Лукшић-Орландић истакла је да се у развијеним друштвима не расправља о теми удаљеност кладионица од школа јер се оне отварају на месту предвиђеном за такве објекте, док се код нас појављују "на сваком ћошку".
"Министарство финансија кренуло је у измену Закона о играма на срећу, али су рекли да ће повући тај предлог како би заједно са нама радили на новом предлогу решења у коме би се недвосмислено забранио улазак малолетника у кладионице, као и њихов улазак у пратњи родитеља", рекла је Орландићева.
Заменица републичког омбудсмана је додала да би закон предвиђао и високе казне за непоштовање прописа, ограничавање радног времена ових објеката, али и видно истакнута обележја о регистрацији, као и забрану рекламирања.
Начелник Управе за игре на срећу Миле Симојловић истакао је да на подручју Србије има око 2.500 кладионица, али да њихово пословање контролише само седам инспектора који имају један службени аутомобил.
Санкционисати учешће малолетника у класичним играма на срећу
"У протеклих месец дана спроведена је опсежна акција и том приликом је затворено 17 објеката, док 24 објекта морају да донесу уверење од Републичког геодетског завода да се налазе на прописаној удаљености од школа", рекао је Симојловић.
Према његовим речима, минималне новчане казне би требало да се повећају на 100.000 динара за правна лица, односно 50.000 динара за физичка лица.
"Кладионице сада немају законску могућност да малолетнику забране улазака или да га избаце из објекта", рекао је председник и оснивач компаније "Моцарт" Дејан Чакајац и додао да треба санкционисати и учешће малолетника у класичним играма на срећу као што су лото или бинго.
Чакајац је нагласио да се неопходна боља контрола, ригорозније санкционисање прекршаја, забрана уласка малолетника, али и побољшање квалитета видео надзора.
Психолог Жарко Требјешанин објашњава да је око 11 одсто младих који иду у кладионице постају зависници, а последице су погубне - слаб успех у школи, бежање са часова, сукоби у породици као и агресивност у ситуацији губитка новца.
Требјешанин је истакао да чак 60 одсто младих не чита или чита врло мало, само 40 одсто се бави спортом, док више од половине не иде у позориште нити у музеје.
"Управо осећање досаде и зеља за узбуђењем су главни мотив и за коцку, али и за дрогу и алкохол", указао је Требјешанин и истакао да се највише коцкају деца из сиромашних породица подстакнута жељом да промене социјални статус.
